Све што је лепо
– Тек што сам се вратио с посла и нема шансе да изађем из стана. Немој да ме наговараш.
Симон се завалио у његову омиљњну фотељу и подигао ноге на табуренцету. Притом је театрално испутио чувени звук “ух“, наглашавајући Петру, свом саговорнику, драматичност његове ситуације.
– То је зато што не умеш да се опустиш и уживаш. И могу ти искрено рећи да имаш превелика очекивања. Сваки пут кад изађемо, уместо да попијеш коју, да се опустиш, ти само стојиш као кип и посматраш окружење са извесном дозом презира и досаде. Наравно, твоја се надменост никоме не допада. Намиришу је људи издалека. А тек девојке! Њима је довољан само један поглед да те провале како си тежак човек. А ко воли друштво тешког човека? Семе мене наравно, који те трпим одавно, ни сам не знам зашто.
Симон се смешкао док је слушао свог најбољег друга из детињства како му по ко зна који пут разјашњава његов single статус. Петар се међутим није заустављао. Волео је да живописно дочарава непоправљиво стање свој пријатеља. И сваки пут би подједнако уживао. Петар се такође смешкао док је описивао свог друга, подижући тон свог гласа за октаву више, како би подробније објаснио безнадежност ситуације.
– Слушај – уз осмех рече Симон. – Дај ми сат времена да продишем мало па ћемо се наћи у клубу. Потрудићу се да стојим уз тебе накежен како не бих ширио негативну енергију, али буди спреман да ментално издржиш разговор са свим оним девојкама које ће ти тада прићи.
Симон се гласно насмеја чикајући друга. Волео је да излази са њим иако је знао да је свако вече већ унапред исценирано. Најпре би попили пиће са пуно ентузијазма. Вече би почело у исчекивању да се нешто занимљиво догоди, да можда упознају неко ново лице, да им се мозак ангажује око неке занимљиве теме. Ипак, углавном се завршавало тако што би се последњих сат времена ућутали, питајући се у себи шта и дање траже на таквом месту. Тако би се заправо Симон запитао. Док је Петар углавном био човек чије се расположење кретало равном линијом и ретко кад је одскакало од задатих параметара.
– Договорено –победнички одговори Петар. – И покушај да увежбај тај кез још сада, како би деловао што природније – Петар је баш био расположан за шалу.
Остатак вечери прошао је као и све претходне. Прво пиће уз дозирани ентузијазам. Пријатељи су размењивали шале уз повремено јављање познаницима који су пролазили поред њих. Петрове су очи све време лутале по клубу тражећи сваки пут неку занимљиву женску мету. Све су му девојке привлачиле пажњу а ни једна довољно велику да би пришао и упознао се са неком. Симон је, с друге стране, истински уживао у разговору с другом, у намери да испије пиће и врати се кући да одмори.
– Крећемо кући? – упитао је Петра. Очекивао је од њега копрцање, одбијање предлога као незанимљивог и даље убеђивање да појачају расположење на неком боњем месту. Ипак, Петар олако прихвати његов предлог. Без увијања и отезања. Симон помисли како се и Петар већ заморио од заглушујуће буке и гужве која их је окруживала.
Два пријатеља кренуше полако ка излазу пробијајући се кроз гомилу младих људи пуних очекивања. Готово сви су личили једни на друге, толико да, ако се загледаш, помисли Симон, постају једна безлична маса. Вероватно се и он стапао у тој безличној творевини за неког ко посматра са стране.
Задубњен тако у своје мисли, Симон осети јак трзај рамена са леве стране. Управо се са неким сударио у пролазу. Симон се нагло окрену да понуди извињење кад угледа девојку коју до сада није виђао. Девојка се прва извини уз намештени кез, онакав какав је он све време имао, како је обећао Петру. Кез који често намештају људи када се досађују, ћушкајући скривену ведрину да изађе напоље.
Симон узврати извињење и развуче прави, најлепши осмех. Fake осмех паде са трона. Девојка се још лепше насмеја, осмехом који као да је једва чекао да шутне што даље онај лажни кез. Симон утом инстинктивно застаде у намери да овај, за њега изузетно пријатан моменат, продужи. Девојка такође застаде не марећи за друштво које је оставила за собом. Чини се да се и њој овај моменат допао.
– Симон – представи се гласно. – Марта – узврати девојка, надглашавајући буку око себе. Погледом су размењивали жељу да наставе овај почетак, драгоцен и необичан за обоје.
Симон се приближи Марти те јој полако склони прамен са лица. Приближи своје усне њеном уху и рече – Чекам те сутра, овде.
Марта потврдно климну главом, а испод трепавица јој заискра поглед који је говорио више од речи. Јер речи…речи понекад знају све што је лепо да покваре.
Др Наташа Димитријевић: БИОГРАФИЈА
Наташа Димитријевић рођена је 16. марта 1979. године у Лесковцу, где је завршила осмогодишње и гимназијско образовање. Дипломирала је на Економском факултету у Нишу 2004. године. На истом факултету 2010. године одбранила је магистарску тезу под називом „Значај друштвене одговорности предузећа у савременим условима пословања“. Докторат економских наука стекла је одбраном докторске дисертације 2016. године на тему „Пословна етика, друштвена одговорност и конкурентска предност предузећа”, на Факултету за финансије, банкарство и ревизију, Универзитета Браћа Карић у Београду.
Др Наташа Димитријевић тренутно је шеф рачуноводства у Прекршајном суду у Лесковцу. Од 2005. године ради у ОШ ’’Коста Стаменковић’’ у Лесковцу на рачуноводственим пословима. Након тога, запошљава се 2006. године у средњој Трговинско-туристичкој школи у Лесковцу, где обавља послове професора економске групе предмета. Од 2008. године ради у Регионалном гаранцијском фонду за јужну Србију где обавља функцију в.д. директора. Од 2009. године обавља послове сарадника директора за економска питања у Агенцији за локално економски развој у Лесковцу.
Похађала је 2010. Универзитет социјалдемократије (UNISD), у организацији Центара за студије социјалне демократије и Fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Током 2012. године учествовала је у образовном програму „Управљање пројектним циклусом у пројектима финансираним од стране ЕУ“, Београдске отворене школе. Теме са ових студија су уско повезане са етиком и друштвено одговорним пословањем.
Ангажована је у оквиру USAID пројекта за реформу судства као члан радне групе за Приступ суду. У оквиру овог пројекта учествовала је на студијском путовању у Америци на тему управљања судском администрацијом. Такође, учесница је студијског путовања у Брижу (Белгији) у оквиру пројекта Speak European – Канцеларије за европске интеграције, при чему је три недеље похађала наставу о Европској Унију на Европском Колеџу.
Наташа Димитријевић удата је и мајка двоје деце.
