У соби је мрак. Тишина. Само су ролетне правиле буку под навалом ветра и кише. Ема се још више ушушка у постељину. Звуци ветра и кише одавали су утисак да је напољу хладно. Соба је због тога одисала топлином и удобношћу. Одавно није спавала овако чврстим сном, и то у ово, ниједно доба дана. Напољу је мрак, али свакако није време за спавање. Није сигурна колико је сати. Руком је напамет опипавала место на коме је стајао мобилни телефон. Забљешташе светла на телефону, сат је показивао 19х47 минута. Не може да настави да спава. Не може ни да седи у кући. Ништа јој није одговарало.
Пeтак је. Требало би негде отићи. Разменити коју реч, опустити се, живети. Време је да упозна нове људе, можда да изађе на пиће са неким занимљивим мушкарцем. Занимљивим. Насмеши се на ту помисао. Тешко је пронаћи занимљивог човека.
Коста! Одломи се његово име у мислима. Као лед од глечера. Ничим изазван прасак. Ема се трже одмах, али прекасно. Мисао је већ пловила. Неухватљива и неконтролисана.
Прошло је доста времена од последњег сусрета, од последње поруке за крај. Упознавала је мушкарце који су били веома лепи, веома заинтересовани и веома досадни. Сваки сусрет би је све више замарао. Углавном су причали о себи. Људи често траже публику, неме посматраче. Нико никога стварно не занима.
Ема навуче спортске хеланке, дукс и патике. Одену мантил и умота мекани шал око врата. Увеза косу у реп и стави качкет како је киша не би много квасила. Чим коракну напоље, јесењи ветар јој охлади лице. Она дубоко удахну као да се тек сад пробудила и пусти музику. Прошетаће сама, без циља. Пријаће јој самоћа и музика.
Није понела рукавице, руке су јој већ попримале рузичасту боју. Навукла је рукаве дуксерице преко прстију, стежући обод палцем. Овако је било топлије. У граду се накупило доста младог света. Хладноћа им није сметала. Каткад би видела Косту у другима. Али је некако знала, осећала, да то није он.
Ема застаде на тренутак размишљајући у ком смеру да крене. Било јој је свеједно. Скренула је у главну улицу и већ се покајала. Сметала јој је бука и врева возила. Више јој је пријала тишина и пустош улица. У недоумици да ли да се врати, међу гомилом испред себе, угледа Косту. Овај пут је знала да је то он. Стомак као да јој је примио лагани ударац. Коста је ишао њој у сусрет. Приметила је оштар поглед усмерен ка њој. Ни топао, ни хладан.
Држали су погледе један другом све док се нису мимоишли. Без и једне речи, без поздрава и осмеха. Остала је за њима блага напетост и тишина.
Ема тек тада обрати пажњу на трештећи ритам музике преко слушалица: ’’Sometimes the greatest way to say something is to say nothing at all. But I can’t help myself, no I can’t help myself, no, no. Caught up in the middle of it…’’. Палцем је и даље грчевито стезала руб рукава дуксерице.
Попустила је стисак.
НАТАША ДИМИТРИЈЕВИЋ: БИОГРАФИЈА
Наташа Димитријевић рођена је 16. марта 1979. године у Лесковцу, где је завршила осмогодишње и гимназијско образовање. Дипломирала је на Економском факултету у Нишу 2004. године. На истом факултету 2010. године одбранила је магистарску тезу под називом „Значај друштвене одговорности предузећа у савременим условима пословања“. Докторат економских наука стекла је одбраном докторске дисертације 2016. године на тему „Пословна етика, друштвена одговорност и конкурентска предност предузећа”, на Факултету за финансије, банкарство и ревизију, Универзитета Браћа Карић у Београду.
- Др Наташа Димитријевић тренутно је шеф рачуноводства у Прекршајном суду у Лесковцу. Од 2005. године ради у ОШ ’’Коста Стаменковић’’ у Лесковцу на рачуноводственим пословима. Након тога, запошљава се 2006. године у средњој Трговинско-туристичкој школи у Лесковцу, где обавља послове професора економске групе предмета. Од 2008. године ради у Регионалном гаранцијском фонду за јужну Србију где обавља функцију в.д. директора. Од 2009. године обавља послове сарадника директора за економска питања у Агенцији за локално економски развој у Лесковцу.
- Похађала је 2010. Универзитет социјалдемократије (UNISD), у организацији Центара за студије социјалне демократије и Фондације Friedrich Ebert Stiftung. Током 2012. године учествовала је у образовном програму „Управљање пројектним циклусом у пројектима финансираним од стране EU“, Београдске отворене школе. Теме са ових студија су уско повезане са етиком и друштвено одговорним пословањем.
- Ангажована је у оквиру USAID пројекта за реформу судства као члан радне групе за Приступ суду. У оквиру овог пројекта учествовала је на студијском путовању у Америци на тему управљања судском администрацијом. Такође, учесница је студијског путовања у Брижу (Белгији) у оквиру пројекта Speak European – Канцеларије за европске интеграције, при чему је три недеље похађала наставу о Европској унију на Европском колеџу.
- Наташа Димитријевић удата је и мајка двоје деце.
