ВЛАСОТИНЦЕ – Филмска манифестација „Филмско бдење душе“ одржана је од 19. до 23. октобра у Сремским Карловцима. На овој манифестацији се приказују краткометражни и анимирани филмови који се баве темама из области историје, културе и духовности. У конкуренцији за највише признање ове које носи назив „Бдење Јакова Орфелина“ приказано је тринаест филмова.
Жири има право да изабере неколико филмова који се по његовом критеријуму издвајају по квалитету од осталих. Ти филмови добијају дипломе које имају равноправан статус главне награде.
Овогодишњи жири који су чинили: Стојан Новаковић, новинар и сценариста из Новог Сада, Роберт Клајн, филмски и тв продуцент из Сремских Карловаца и Горан Мусић, филмски аутор из Београда, издвојио је следеће филмове: „Мој Бранко не лаже“, Бранка Лазића из Бањалуке, „Мирослав Антић – окован у слободи“, Александра Каришика из Новог Сада, „Реци ми осмјехом“, Милане Мајар из Бањалуке, „Србијанка“, Небојше Илића из Власотинаца и „Путовање“, Александре Митрић-Штифанић из Београда. .
Филм „Србијанка“ је филм о Србијанки Митровић, последњем становнику махале Тодоровци, у оптини Црна Трава.
“У древним временима државе су насељавале људе у гранична подручја да би били живот који брани земљу својим постојањем. Чувајући своје огњиште, чували су и државу. Она која има симболично име, живи у једном сасвим другачијем свету него оном какав познају млађе генерације. Она је чувар земље, камен међаш… не само између две државе, већ и између два света, савременог и оног који полако гасне на обронцима црнотрвских брда“, стоји у синопсису Илкетовог филма.
Организатори из Удружења грађана „Филмско бдење душе“, независно од жирија, доделили су још четири посебна признања. Награђен је Илија – Ика Башић, деведесетогодишњи доајен и легенда домаће кинематографије за допринос реализацији студнтског филма „Ко је сад тај Ика Башић“ и свеукупни допринос домаћој кинематографији. Иста награда додељена је и Бранки Бешевић-Гајић, редитељки из Београда, Оливеру Пауновић, продуценту из Ниша и Душану Савићу, фудбалској легенди Црвене звезде и Србије за креативно бављење темом из области спорта у филму „Дуле Савић, а у Лондону мук“, што је према организаторима ФБД редак и дефицитаран жанр.
Извор: лист Власина
