ПОЛА ВЕКА ОД МАТУРЕ: ВЛАСОТИНАЧКИ ГИМНАЗИЈАЛЦИ И ГРАЂЕВИНСКИ ТЕХНИЧАРИ ПОНОВО ЗАЈЕДНО.
После пуних педесет година, некадашњи матуранти три одељења Гимназије „Стеван Јаковљевић“ и генерација грађевинских техничара, који су школовање завршили 1976. године, поново су се окупили у Власотинцу, настављајући традицију дружења која траје деценијама.
Генерацију која је школске 1975/76. године завршила власотиначку Гимназију чинило је 69 матураната, распоређених у два друштвено-језичка и једно природно-математичко одељење. Међу њима је било и пет носилаца Вукове дипломе.
Један од иницијатора окупљања, професор историје и дугогодишњи кустос Завичајног музеја у Власотинцу Новица Тричковић, истиче да се њихова генерација окупља сваких пет година.
„Ове године поново смо испоштовали традицију. Окупило се тридесетак гимназијалаца и петнаестак грађевинских техничара, наших школских другова. Дошли су из Власотинца, Ниша, Београда и других градова широм Србије. Наша генерација изнедрила је бројне лекаре, инжењере, професоре, привреднике и професионалне војнике, али је најважније што смо остали добри људи и што смо сачували пријатељства“, каже Тричковић.
Посебан гест овогодишњем сусрету дао је управо Тричковић, који је својим школским друговима који више не живе у Власотинцу поклонио примерак монографије о свом родном селу Црна Бара, чији је аутор, као успомену на завичај.
Додатну радост сусрету донео је долазак некадашњих разредних старешина – професора физичког васпитања Петра Шушулића и професора филозофије Драгана Илића, који данас живи у Врању.
Овогодишње окупљање протекло је и у знаку сећања на професоре и школске другове који више нису међу њима. Због високих температура, генерација је овога пута одустала од раније праксе да заједно посети гробље и запали свеће преминулим професорима и пријатељима.
Сусрет је, као и сваки претходни, био испуњен успоменама, разговорима и осмесима. Иако је прошло пола века од матуре, пријатељства склопљена у школским клупама показала су да успешно одолевају времену.
На растанку су се договорили да се поново окупе за пет година, са жељом да и 55. годишњицу матуре дочекају у што већем броју, доброг здравља и истог ведрог духа који их је поново окупио у родном граду.
