ЛЕСКОВАЦ – Чедомир Митић из Лесковца још једном је закорачио изазовном стазом афористичког умећа својом другом књигом под интригантним и загонетним називом „Пријатељ је пријатељу знак питања“, коју су објавили Удружење књижевника Србије, Књижевна заједница Поморавског округа и Српска духовна академија 2020. године, што је сазнање које само по себи говори о већ постигнутом рејтингу овог лесковачког писца са престижном титулом ВИТЕЗ САТИРЕ, коју му је за прву књигу доделила Српска духовна академија у Параћину.
- Ако је афоризам сажета духовита мисао о животу и свету, односно кратка реченица пуна смисла, онда не треба посебно истицати да то подразумева и изузетну способност да се одређена појава уочи, оцени и да јој се нађе посебно место у потреби сваког човека да је схвати са свом озбиљношћу као поруку, критику, сатиру, која зна да опомене, укаже на слабости, али и да заболи остављајући често, поред духовитог, и врло мучан утисак о суровој стварности. Са аспекта загађености мисли и поступака људи она постаје својеврсна критика, убојита стрела, често духовита, али и болна, оштра и директна, порука и захтев, еколошко проветравање мисли и поступака људи, тражење пута да се достигне правда, да све буде на свом месту, да влада ред и поредак, да се избегну суноврати цивилизације, да људско друштво буде хумано и праведно. И зато нам је и сам наслов књиге потресна сумња у пријатељство међу људима, поготову у времену чудновате транзиције, када се уништава све што је до тада постигнуто и доводи у питање и најсуптилнији однос који је красио човека, пријатељство као сублимат живота. Иако су неки Митићеви афоризми бенигна персифлажа која се може схватити само као духовито ругање, ипак су много више од тога, реска критика до сарказма Јер, ако се у једном друштву постави знак питања о пријатељству два човека, онда је то више од кризе, пада морала, пут у суноврат. Зато, ако је још Аристотел изрекао велику мисао да је пријатељство једна душа у два тела, а истовремено и традиционална одлика правих људских вредности, зашто наш аутор за данашње схватање тог важног односа међу људима поставља знак питања. Зато што су урушене многе вредности на којима вековима почива друштвена заједница и што су у први план испливале многе негативности које прете да униште и најосновније њене моралне стубове. Па аутор и наводи да „У ненормалности и ненормално постаје нормално“, а „Од пријатеља до непријатеља, само је корак“.
- И нимало случајно књигу посвећује својим унуцима са традиционалним српским именима Стефану, Василију Лазару, који ће као потомци вредног деде који се брине за њихову будућност настојати да им његове поруке преко афоризама буду света дужност за изградњу још праведнијег друштва у коме ће искрено пријатељство бити неуништиви закон опстанка, као брана од бројних пропуста, лажи, превара, несналажења, криминала, насиља, понижавања и бити звезда водиља за прихватање Катонове мисли „Дражи ми је непријатељ који ми говори у очи истину, него пријатељ који ме лаже.“ А значајно признање аутор ове друге књиге са око пет стотина афоризама је што му је предговор написао један од познатих афористичара Србије академик Драгомир С. Радовановић, а поговор истакнути књижевник Мирослав Димитријевић, председник Српске духовне академије у Параћину. А способност да економиста Чедомир Митић уочи негативне појаве у друштву коме припада и по пореклу и по уверењу није повезана ни са каквом злом намером већ са жељом да исправи на време све што ће будућим генерацијама бити велико наслеђе у име напретка и бољег живота.
- Један број његових мисли може се прихватити и као вредне сентенце, које треба и у свакодневном животу понављати. Своју способност да друштву подари део уметничког умећа потврдио је и у вредном резбарењу дрвета не либећи се да нам то покаже и сликом својих дела. А тај дар симболично може бити и порука да и друштвена заједница мора да прати виртуозне покрете у прављењу украса за свој опстанак.
Лесковац, 17. децембар 2020.
Проф. др Живан Стојковић
