Проф. др Живко Кулић: Знаменити Београђани пореклом из Медвеђе

МЕДВЕЂА, БЕОГРАД – Ово је прилог „Знаменити Београђани пореклом из Медвеђе“ аутора Живка Кулића, доктора правних наука, универзитетског професора, проректора универзитета, декана факултета, народног посланика, помоћника генералног секретара Савезне владе, сатиричара, афористичара, члана Удружења књижевника Србије и председник Књижевног клуба Покрета трећег доба Србије.

ПРОФ. ДР ЖИВКО КУЛИЋ: ЗНАМЕНИТИ БЕОГРАЂАНИ ПОРЕКЛОМ ИЗ МЕДВЕЂЕ

BEOGRAD 30. децембар 2022.

Уводне напомене

Медвеђа је одувек била расадник кадрова. Како у миру, тако и у рату. О томе сведоче бројни подаци, којима се овом приликом нећемо шире бавити. И поред тога, треба истаћи да су многи јунаци Гвозденог пука и многи команданти у Другом светском рату били из Медвеђе. У послератном периоду медвеђски кадрови су имали значајну улогу и у Београду. Било је и оних који су заузимали највише државне, политичке, правосудне и/или друге функције, односно позиције у СФРЈ и Републици Србији, о чему сведочи и податак да су три функционера, пореклом из Медвеђе, сахрањена у Алеји великана.

Послератни кадрови и њихове позиције

Илустрације ради, треба истаћи да је Медвеђа, у послератном периоду, између осталог, имала:

три члана Савета СФРЈ и пет чланова Савета Републике Србије;
носиоце највиших функција у земљи;
најмање четири министра у Влади Србије;
више носилаца високих звања и функција у области правосуђа;
четири председника београдских (градских) општина у истом мандатном периоду;
више познатих и признатих генерала;
више чланова Градског већа (ранији назив: Извршни савет) града Београда, у различитим периодима;
више народних посланика, што у Савезној скупштини, што у Скупштини Републике Србије;
више успешних и угледних директора итд.

Имена која заслужују највеће поштовање, поређана према годинама живота, а делом и према заслугама, а која више нису међу живима, између осталих, су:

Милија Радовановић

Револуционар, ратни командант, носилац Партизанске споменице 1941, потпредседник Председништва Републике Србије, командант Штаба ТО Републике Србије, савезни посланик и члан Савета Федерације. Отац му је био носилац Карађорђеве звезде. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.

Миливоје Перовић

Револуционар, ратни командант, носилац Партизанске споменице 1941, предратни доктор правних наука, министар у првој послератној Влади Републике Србије, адвокат и писац. Отац му је био носилац Карађорђеве звезде.

Мирко Перовић

Револуционар, ратни командант, носилац Партизанске споменице 1941, доктор правних наука, универзитетски професор, председник Врховног суда Југославије. Отац му је био носилац Карађорђеве звезде.

Миле Ћаловић

Револуционар, ратни командант, носилац Партизанске споменице 1941, генерал, начелник Штаба ТО Републике Србије. Отац му је био носилац Карађорђеве звезде. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.

Васо Смајевић

Револуционар, ратни командант, носилац Партизанске споменице 1941, генерал. Отац му је био носилац Карађорђеве звезде. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.

Милан Ковачевић

Револуционар, носилац Партизанске споменице 1941, генерал, секретар за народну одбрану Републике Србије, добитник бројних одликовања, награда и признања.

Вукоје Булатовић

Револуционар, носилац Партизанске споменице 1941, потпредседник Председништва Републике Србије, министар информисања у Влади Републике Србије, директор „Политике“, директор Југословенског културног центра у Риму.

Божо Павловић

Револуционар, носилац Партизанске споменице 1941, председник ССО Србије, народни посланик у Савезној скупштини, секретар Социјално-здравственог већа у Савезној скупштини, председник Скупштине Савеза пензионера Србије.

Марко Јововић

Револуционар, помоћник секретара за кадровске послове у Извршном већу и Народној Скупштини Републике Србије, генерални секретар Привредне коморе Југославије, секретар радне заједнице ЦК СКС, саветник у амбасади СФРЈ у Савезној Републици Немачкој.

Љубисав Марковић

Револуционар, носилац Партизанске споменице 1941, доктор економских наука, универзитетски професор, декан факултета.

Спасоје Тодоровић

Генерал, командант Територијалне одбране Републике Србије, вршио бројне високе дужности у Војсци Југославије.

Јован Бутуровић

Доктор правних наука, председник Врховног војног суда, савезни војни правобранилац.

Радомир Гојовић

Председник Врховног војног суда, генерал, један од сведока одбране Слободана Милошевића (председника Савезне Републике Југославије и Републике Србије) у Хашком трибуналу.

Владо Симић

Генерал, вршио бројне одговорне дужности у ЈНА, активна служба у Војсци престала му је 1977. године.

Саво Луковић

Предратни дипломирани правник, судија Врховног суда Републике Србије, ненадмашан стрелац.

Милутин Вучковић

Директор Фонда за развој недовољно развијених подручја Републике Србије, председник СО Медвеђа.

Милорад Васовић

Доктор географских наука, универзитетски професор, директор Етнографског института САНУ, председник Савеза географских друштава Југославије, председник Југословенског националног комитета за географију, председник Српског географског друштва, један од првих иницијатора за оснивање Истраживачке станице Петница.

Вујадин Мујовић

Доктор медицинских наука, универзитетски професор, декан факултета, управник Института за физиологију Медицинског факултета у Београду, добитник бројних награда и признања .

Радмила Луковић

Доктор медицинских наука, универзитетски професор, начелник Одељења Гинеколошко-акушерске клинике Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Милован Мићовић

Доктор политичких наука, универзитетски професор, шеф кабинета у Савезној влади.

Михајло Жугић

Доктор техничких наука, генерал, начелник Штаба Првог пука ВОИН, начелник Управе за информације и ППД, начелник Управе ВОЈ ГШ ВЈ.

Жарко Анђелковић

Доктор правних наука, универзитетски професор, афористичар.

Милорад Анђелић

Председник СО Стари Град, потпредседник Скупштине града Београда, дугогодишњи директор предузећа „Рекреатурс“ из Београда.

Драгиша Вучетић

Примаријус, начелник одељења Клинике за неурологију ВМА, пуковник, хуманиста и добротвор.

Милосав Кнежевић

Познати новинар Радио Београда, уредник и водитељ емисије „Књига солидарности“ РТС-а, књижевник, члан Удружења књижевника Србије.

Благоје Пауновић

Познати југословенски и српски фудбалер; незаменљиви крилни халф и центархалф Партизана и фудбалске репрезентације Југославије; за репрезентацију одгиграо 39 утакмица, не рачунајући утакмице које је одиграо за млађе селекције; играо у земљи и иностранству; фудбалски тренер; члан стручног штаба Партизана; рођен у селу Шилову код Медвеђе.

Марко Марковић

Легенда српског и југословенског спортског новинарства, телевизијски и радио репортер, дугогодишњи уредник Спортског програма РТС-а.

Бранко Перовановић

Спортски новинар, познатији у свету него у Републици Србији; интервјуисао Клеја, Пелеа, Марадону, Бекенбауера, Кројфа и многе друге светске асове; аутор бројних незаборавних репортажа.

Актуелни кадрови и њихове позиције

У Београду живе и раде бројни кадрови родом из Медвеђе. Иако су многи у пензији, део њих и даље се налази на важним друштвеним позицијама. Није их лако разврставати. Колико год се одговорно и савесно бавили тим питањем, чињеница је да су многи на ивици. Нити су за уношење у овај списак, нити за заобилажење. И поред тога, одређена имена, поређана према годинама живота, а делом и према заслугама, су неспорна, због чега их мирне савести треба навести. То су:

Радивоје Паповић

Доктор наука, универзитетски професор, прослављени и вишемандатни ректор Приштинског универзитета, народни посланик, публициста, књижевник, један од најбољих познавалаца прилика на Косову и Метохији, добитник бројних награда и признања.

Миливоје Павловић

Доктор наука, универзитетски професор, проректор универзитета, декан факултета, министар информисања у Влади Републике Србије, директор Радио Београда, председник Програмског савета РТС-а, публициста, књижевник, члан Удружења књижевника Србије, добитник бројних књижевних награда и признања.

Милутин Ђуричић

Доктор правних наука, универзитетски професор, судија Уставног суда Републике Србије, секретар Медицинског факултета Универзитета у Београду, судија Суда удруженог рада, добитник бројних награда и признања.

Јеврем Цокић

Генерал, командант Прве армије Војске СР Југославије, командант Центра војних школа у Сарајеву, заменик команданта Војне академије у Београду, писац, аутор више значајних књига и публикација.

Милоје Ракочевић

Доктор наука, универзитетски професор, научни радник, хемичар, публициста, информациони биолог, истраживач генетског кода, филозоф, књижевник, његошолог, творац новог правца у изучавању Његошевих и других књижевних дела.

Марко Недић

Угледни српски књижевник, доктор филолошких наука, књижевни критичар, историчар књижевности, прозни писац и есеиста, члан Удружења књижевника Србије, уредник и главни уредник у Српској књижевној задрузи, члан бројних жирија, један од најзначајнијих тумача савремене српске прозе, добитник бројних књижевних награда и признања.

Живко Кулић

Доктор правних наука, универзитетски професор, проректор Универзитета, декан Факултета, народни посланик, помоћник генералног секретара Савезне владе, сатиричар, афористичар, члан Удружења књижевника Србије, председник Књижевног клуба Покрета трећег доба Србије.

Мирко Кулић

Доктор правних наука, универзитетски професор, ректор универзитета, декан факултета, народни посланик, директор Републичке управе јавних прихода, председник Скупштине Савеза рачуновођа и ревизора Србије, директор Београдске индустрије пива, слада и безалкохолних пића.

Милош Луковић

Доктор правних наука, дипломирани правник и филолог, радио у Балканолошком институту САНУ, објавио више вредних књига и научних радова, добитник бројних награда и признања.

Радосав Момчиловић

Доктор правних наука, универзитетски професор. Радио у Републици Србији и Републици Српској.

Предраг Бајо Луковић Српски сликар и песник, члан Удружења књижевника Србије, завршио Природно-математички факултет у Београду. Сликом „Портрет једне тајне“ (1982), први је доказао да је Мона Лиза у ствари аутопортрет Леонарда да Винчија, што је касније потврђено са свих аспеката, као и компјутерском анализом уметнице Лилиан Шварц у Њујорку (1986) према Леонардовим оригиналима. Захваљујући томе, тај портрет пронео му је име широм света. Између осталог, та слика се налази на поштанској марки Поште Србије и као мотив на новчаници – медаљону Енглеских девичанских острва (2006). Заступљен у бројним антологијама српске поезије у земљи и иностранству. Добитник бројних награда и признања за књижевно и ликовно стваралаштво.

Драган Р. Симић

Доктор политичких наука, универзитетски професор, актуелни декан Факултета политичких наука Универзитета у Београду, предавач на многим факултетима и универзитетима у земљи и иностранству.

Љиљана Кулић

Доктор медицинских наука, универзитетски професор, специјалиста медицине рада, помоћник директора Агенције за лекове и медицинска средства Републике Србије, директор Високе струковне школе.

Горан Милошевић

Доктор економских наука, универзитетски професор, декан Криминалистичко-полицијске академије, продекан Правног факултета Универзитета у Новом Саду, саветник министра унутрашњих послова за област образовања и обуке у Влади Републике Србије.

Милован Радовановић

Народни посланик у Народној скупштини Републике Србије и члан Владе Републике Србије.

Момир Шарац

Доктор медицинских наука, универзитетски професор, специјалиста Опште хирургије и субспецијалиста Васкуларне хирургије, пуковник, начелник Оперативног блока и централне стерилизације ВМА, велики хуманиста, увек на располагању пацијентима и својим земљацима.

Марко Луковић

Доктор наука, универзитетски професор, познати српски индустријски и аутомобилски дизајнер, својом дизајнерском визијом освојио Европу и цео свет, добитник више престижних награда и признања.

Ангелина Његуш

Доктор наука, универзитетски професор.

Александар Ђоковић

Доктор организационих наука, универзитетски професор, продекан факултета.

Марија Алексић

Доктор наука, универзитетски професор, директор Музеја афричке уметности.

Милорад Шолевић

Доктор наука, универзитетски професор, директор такмичења рукометних клубова Супер лиге Републике Србије (АРКУС-а).

Добрила Грујић

Магистар наука, секретар Секретаријата за дечју и социјалну заштиту града Београда, помоћник министра за бригу о породици, директор Центра за породични смештај и усвојење Београд, аутор и коаутор 11 књига и бројних научних радова, консултант УНИЦЕФ-а, реформатор система заштите деце у Републици Србији и Републици Црној Гори, предавач по позиву на међународним конференцијама, добитник бројних награда и признања за свој рад и иновације у области дечје заштите.

Добривоје Перовић

Председник СО Земун, потпредседник Извршног савета (актуелни назив: Градско веће) града Београда.

Драгомир Ђурђић

Председник СО Палилула, дугогодишњи директор некада познатог предузећа „Сокоштарк“ из Београда.

Милоје Радовановић

Председник СО Чукарица, истакнути друштвенополитички радник и заменик директора предузећа.

Марко Горановић

Магистар економских наука, вишегодишњи директор Грађевинског предузећа „Напред“ из Београда, члан Управног одбора Кошаркашког клуба Партизан из Београда.

Милан Перовић

Виши научни сарадник, примаријус, специјалиста гинекологије и акушерства, субспецијалиста фертилитета и стерилитета, један од уредника међународног часописа „Медицине“ (основаног 1921), шеф Одсека за припрему пацијената за вантелесну оплодњу, рецензент најпрестижнијих међународних часописа из области медицине, хуманиста, увек на услузи својим пацијентима.

Верица Михајловић

Вишегодишњи саветник у посланичкој групи СПС у Народној скупштини Републике Србије, члан Председништва Републичке конференције ССО Србије, песник и прозни писац, објавила више књига и публикација, добитник бројних награда и признања, увек на услузи својим земљацима.

Југослав Петрушић Доминик

Српско-француски агент и контраобавештајац, припадник Француске легије странаца, један од главних организатора контраобавештајних операција током ратова у бившој Југославији, један од најпоузданијих чувара Франсоа Митерана (председника Француске) и бивше принцезе Катара, током деведесетих година 20. века давао значајне и веома корисне информације надлежним органима Републике Србије о агресивним плановима и циљевима западних земаља и Нато пакта упереним против Србије, СР Југославије и српског народа у целини.

Слободан Шолевић

Члан Градског већа града Београда, члан Председништва Републичке конференције ССО Србије, командант ОРА „Власина“, командант Штаба цивилне заштите Београда, начелник Комуналне полиције Београда.

Горан Петронијевић

Познати српски адвокат и политички аналитичар. Био судија Окружног суда у Београду. Бранио више угледних српских оптуженика пред Хашким трибуналом.

Драгана Биберовић

Позната новинарка Информативног програма РТС-а. Завршила Факултет политичких наука у Београду и мастер студије на Правном факултету Универзитета у Београду.

Милан Кулић

Специјалиста опште хирургије Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић – Дедиње“, докторанд Медицинског факултета Универзитета у Београду, поручник у резерви, велики добротвор, увек спреман да помогне.

Радослав Жугић

Фудбалер Црвене звезде. Са Звездом 1984. године освојио титулу првака Југославије. Играо за више иностраних клубова. Рођен у селу Гајтану код Медвеђе.

Горан Луковић

Фудбалер Црвене звезде, Земуна, Спартака и других клубова у нашој земљи. Играо за омладинску репрезентацију Југославије. Играо и у више иностраних клубова.

Божидар Луковић

Кошаркаш Црвене звезде. Завршио Геолошки факултет Универзитета у Београду. Рођен у селу Гајтану код Медвеђе.

Славиша Јокановић

Познати српски фудбалер; играч Војводине, Партизана и фудбалске репрезентације СР Југославије; за репрезентацију одиграо 64 утакмице; играо и у иностранству; фудбалски тренер; актуелни тренер Динама из Москве. Отац му је из села Гајтана код Медвеђе.

Дејан Станковић

Познати српски фудбалер, играч Црвене звезде и фудбалске репрезентације СР Југославије и Републике Србије, за репрезентацију одиграо 103 утакмице, вишегодишњи капитен репрезентације, успешно играо и у иностранству, фудбалски тренер, актуелни тренер Сампдорије. Мајка му је из села Маровца код Медвеђе.

Вељко Пауновић

Познати српски фудбалер; играч Партизана и фудбалске репрезентације СЦГ; за репрезентацију одиграо две утакмице; син Благоја Пауновића, познатог српског и југословенског фудбалера; већи део фудбалске каријере провео у иностраним клубовима; фудбалски тренер; као тренер предводио фудбалску репрезентацију Србије за играче до 20 година, са којом је на Светском првенству за младе 2015. године, на Новом Зеланду, освојио златну медаљу; актуелни тренер енглеског фудбалског клуба Рединг.