Skandal: Obesmišljen sistem sufinansiranja medijskih sadržaja u Srbiji

Систем конкурсног суфинансирања медијских садржаја у Србији из године у годину се све више обесмишљава и удаљава од своје основне – законом утврђене – сврхе, а резултати овогодишњих конкурса Министарства информисања и телекомуникација показују да је доживео и потпуни фијаско.
Уместо да се расподелом јавног новца подстиче јавни интерес и подржава развој медијског плурализма и професионализма, новац опредељен кроз овај систем постао је начин за огољено финансирање медија, организација и медијских групација блиских власти, од којих многи континуирано крше етичке стандарде. Само на први поглед парадоксално, професионални, независни и критички медији кажњени су због извештавања у складу са медијском етиком и стандардима професије, што би заправо требао да буде један од кључних критеријума за доделу средстава.

Cvetanović poručio medijima: “Da se ja pitam, ne bih vam dao ni ružu”, kao da projekte sufinansira on lično a ne građani

Анализа конкурсног финансирања, коју је израдила Коалиција за слободу медија, показује да се средства Министарства у значајној мери концентришу око ограниченог броја међусобно повезаних власника и медијских мрежа, од којих су многе недвосмислено део провладиног медијског система или су политички и пословно повезане са структурама власти. Уместо да јавни новац буде расподељен на основу квалитета пројеката, доприноса јавном интересу и поштовања професионалних стандарда, конкурс је претворен у механизам учвршћивања политичке и економске моћи медијских актера за медијске потребе власти.

Министарство је у 2026. години кроз девет конкурса расподелило 482 милиона динара. Пријављена су 1.224 пројекта, финансиран је 421, док су 803 пројекта одбијена. Међутим, иза привида конкуренције крије се дубоко неравноправан систем у којем значајан део средстава завршава код истих медијских групација. Мрежа медија повезана са Радоицом Милосављевићем добила је 41,2 милиона динара, групација Бест Медиа Теам, повезана са издавачима таблоида „Ало“ и „Информер“ – 32,6 милиона динара, мрежа Славка Стијаковића – 27,4 милиона, мрежа Александра Милутиновића – 22,3 милиона, а медијска групација Владана Стефановића – 21,7 милиона динара.
Подаци јасно показују да конкурсно суфинансирање више не функционише као подршка различитим медијима, већ као систем за концентрацију јавног новца у рукама неколико привилегованих медијских центара. Иначе, ове привилеговане медијске групације до новца грађана долазе и кроз друге механизме финансирања медија.
Посебно је поразно то што међу корисницима државног финансирања доминирају и издавачи таблоида који годинама крше професионалне стандарде. Финансирање медија који континуирано крше Кодекс новинара и новинарки Србије представља директну поруку да професионализам, етика и одговорност према јавности више нису критеријуми за добијање новца грађана, већ сасвим обрнуто.
Слика је још гора ако се зна да су многи критички медији и организације потпуно одустали од конкурисања, јер је дискриминација постала очигледна, а исход конкурса унапред јасан. Када ови медији више не конкуришу јер знају да ће бити дискриминисани, онда то више није јавни конкурс већ административно покриће за унапред договорену расподелу новца подобнима.
Истовремено, водеће независне професионалне организације — НУНС, УНС, АНЕМ, Локал Прес и Асоцијација медија — нису добиле средства на овом конкурсу, док су значајну подршку добиле организације које се у јавности описују као блиске властима или као тзв. ГОНГО организације. Таква расподела није случајна грешка, већ део ширег процеса у којем се из система јавног финансирања истискују независни актери, а институционално јачају организације које служе као ослонац власти.
Анализа показује и драматично слабљење независних локалних медија. Учешће чланица мреже Локал Прес у средствима Министарства пало је са 6,38 одсто 2023. године, на 3,28 одсто 2024. године, да би на конкурсу за 2026. годину износило свега 1,07 одсто укупно расподељених средстава. То није само статистички пад, већ показатељ систематског изнуривања локалних редакција које раде у интересу грађана.
Одлуке о расподели средстава доносиле су комисије чији састав и интегритет изазивају озбиљну сумњу. О јавном новцу одлучивале су комисије састављене претежно од чланова упитних стручних и моралних квалитета, у систему у којем организације блиске властима имају значајну улогу у предлагању чланова комисија. Тиме се додатно отвара питање сукоба интереса, политичког утицаја и стварне независности одлучивања.
Новинарска и медијска удружења и синдикати захтевају хитну и темељну реформу система конкурсног суфинансирања: спречавање сукоба интереса у избору чланова комисија, потпуну транспарентност власништва корисника, ограничавање концентрације средстава код повезаних медијских групација, обавезно уважавање историје кршења професионалних стандарда и објављивање детаљних образложења свих одлука.
Уколико се наши захтеви не испуне, систем конкурсног суфинансирања ће и даље, и то све више, урушавати медијско тржиште, јачати подобне и неетичке медије и гушити медије који држе до своје професије и њених стандарда.
Целокупна анализа се налази у прилогу.
Анализа конкурсног финансирања – Конкурс Министарства информисања и телекомуникација 2026.

Потписници:

Удружење новинара Србије