ЛЕСКОВАЦ. – Нова песничка збирка професорице Славице Цекић под занимљивим именословом „Долина јоргована“ била је одличан повод да је искрено, зналачки и са пуно занимљивих оцена, представи проф. др Живан Стојковић, историчар по образовању, који се последњих година истакао као одличан књижевни критичар.
ПРОФ. ДР ЖИВАН СТОЈКОВИЋ: ВЕЛИКИ КЊИЖЕВНИ УЗЛЕТ СЛАВИЦЕ ЦЕКИЋ
Човеку док је млад срце жив од
будућности, а кад остари, срце му
живи од прошлости.
РАЈМОНД
- Славица Цекић, професор југословенске књижевности, свој изузетни таленат је показала најпре у настави, затим као уредник Културно-уметничког програма у Лесковачком дому културе и најзад као саветник за наставу српског језика у Заводу за унапређење васпитања и образовања Јужноморавског региона.
- Природа посла који је са успехом обављала, али и скривени таленат за књижевно стваралаштво, коначно су ступили на велику сцену културног блага Србије и ушли на отворена врата са изузетном способношћу и сензибилитетом чак и до недостижних висина.
- И како је већ изрекао Гете: „ До светлости разума можемо увек доћи, али топлину срца нико не може дати“.
- Њено срце је чувало ту топлину врло дуго чудном несигурношћу да се огласи, а истовремено је горело снагом богатства књижевне буре, која се најпре појавила 2018. године у књизи „Дар“ и наговестила решеност ове рођене песникиње да, ипак, у позним годинама свога живота, обогати књижевни миље Србије јединственим и непоновљивим насловом „Долина јоргована“, чиме је, као ретко који песник успела да у те две речи своју поетску мисију смести у долину јоргована као симбола културне моћи српске средњевековне државе. То је истовремено и био доказ не само изузетне љубави владара Србије Уроша према француској племкињи Јелени, већ и културне надмоћи да се таквим јединственим гестом покаже сва снага духа те малене, али моћне државе. А како су већ стари Латини рекли „ Historia magistra vitae est“- „Историја је учитељица живота“, то је на врло ласциван начин дало идеју нашој песникињи да тај догађај стиховима овековечи и чином дочека Јелене путем окићеним јоргованима у долини реке Ибра. А врло вешто је изабрала и своју долину јоргована везујући свој животни пут са супругом доктором Ђорђем. И без лажне скромности поносни смо на чињеницу да смо били професор историје Славици Цекић, која је обогатила српску књижевност способношћу да на овај јединствен начин пожели да Србија буде симбол цветања и развоја у свим сферама живота.
- Но, није се само на то задржала. Њена бујна песничка машта додирнула је и сваки сегмент стварности где највише доминира љубав, али и туга сета, бол, надање, патња и све остале одреднице људског живота тако снажно, неодољиво и јасно, узнемирујуће и утешно, да би ову успешну збирку са 91 песмом завршила „Вена аморис“ у којој је прстен сидро љубави и понос брака, а она креће из срца и представља симбол венчања, вере и крста.
- Славица Цекић признаје све велике песнике и не либи се да наведе и глосу прихватајући да узме једну одредници или реченицу другог песника као мото и обрађује своје мисли тако да у сваком китици као први или последњи стих ставља по један стих мота, као, на пример, у песми „Туга“ или у „Избирачици“ у којој су уграђени и наслови дела Косте Трифковића. Тиме потврђује и своју величину, дуго година скривану. За њу је доброта у лепоти, али лепота у доброти, док ће сећањем угрејати таму.
- Свака од њених песама оставља могућност за дубљу анализу, закључивање, памћење са врло јасно наглашеним порукама. Стихови су често пуни емпатије и трагања за доживљавање љубави, али и патње и бола.
- У жељи да се осврнемо бар на једно питање људског живота, покушали смо да одговоримо на то шта је бол: „Срећан је човек који може да доживи љубав као најтананије осећање људске душе, да покаже смиреност и упорност, да му животни путеви буду глатки. Међутим, човек поседује још једну способност да доживи бол, као једно од необјашњивих осећања, као реаговање срца и душе, као трептај нерава, као доживљај леденог у телу. То може да буде и љубав до бола, љубав која додирује сваку ћелију нашег организма, као сладак бол. Али, бол има и другу димензију. Она која говори о грчу, леденој струји, парализи мисли, губљењу даха, која изазива врисак, сузе, панику, немоћ, безизлаз.“
- На срећу Славица Цекић није нашла место у овој збирци песама да се детаљније бави тим феноменом управо зато што је свака песма пуна наде, оптимизма, надања и вере у добар исход који ће донети љубав на крилима маште са пуно оптимизма и вере у снагу човека позитивног и енергичног.
- Зато је као уводну сентенцу написала „Пишем песме, душу тешим, стиховима снове варам и слаткој се срећи смешим…“
- Вредност књиге потврдиле су и објављене рецензије писца Марије Јокић, председнице Савеза књижевника отаџбине у расејању у Нишу и Ане Станковић, наставнице српског језика и књижевности и издавача СКОР-а у Новом Саду.
- И на крају, чврстим уверењем истичемо да Славице Цакић нема више права да дуго одлаже нова величанствена остварења песничке провенијенције.
(Проф. др Живан Стојковић)
Лесковац, 2. децембра 2023. године
