Дневни лист ПОЛИТИКА почео сам да читам као врло млад човек, држећи се изреке њеног најстаријег новинара Предрага Милојевића: ‘’Кад кажем новине мислим на Политику.’’ Ову најстарију новинску кућу на Балкану сматрам, и данас, великим националним благом српскога народа.
Наше је дружење трајало до ‘’величанствених демократских промена у Србији’’ када је, као и све остало иоле вредно, распродато у бесцење, а Србија пала у најцрње ропство. Није ово никакво претеривање него црна истина. ‘’Политику’’ су купили Немци, ‘’проверени српски пријатељи’’. О каквим се пријатељима ради сведоче милиони српских гробова, не само у Србији него и широм Европе, жртава проверених нам пријатеља.
Прво што је нови власник, Немац, урадио скинуо је лого ‘’Политике’’ са именима оснивача и браће Рибникар који у два дана, један за другим, 1914. године погинуше бранећи Србију од предака новог власника. У реду, у реду, већ чујем гласове закерала која ми добацују како то нису били Немци него Аустријанци. Није шија него врат, одговарам.
Овим је почело систематично поништавање српске историје, и преумљења Срба, е да би ушли у рај звани Европска унија, тачније каубојски резерват.
Невероватно је колико су Срби, добра већина, огуглали на све што им чине њихови тлачитељи и мрзитељи! Уместо да одбију куповање новине Политика, и на тај начин искажу своје немирење са поновном окупацијом, наставили су као да се ништа није десило.
Због тога, и још много којечега, све прославе историјских датума из српске прошлости, уз обавезно сликање председника државе и његових евет ефендија, са много шупље патетике, делује крајње бедно и дегутантно.
