П Р И Ј А Т Е Љ И. – Одрастао сам поред бабе која није била писмена, а добио од ње наук какав нисам чуо од мојих учених професора, који су испред својих имена вазда истицали титулу „др’’.
Елем, наук моје бабе Милике гласи: ‘’Синко, запамти, највеће богатство човеку су пријатељи. Шта ће ти злато, дијаманти, паре… ако немаш пријатеље.’’
Прошле су многе године, мину живот у неповрат, баба одавно почива на бабичком гробљу, а ја ево под старе дане сетих се њених речи.
Недавно ме судбина жестоко распали посред лица, једва остадох на ногама, али још увек тетураво, као стари храст после жестоке олује. Тамни облаци прекрише ми дане, сручи ми се небо на главу, сунце згасну у тмину и очај. Сутрашњи дан постаде тако далек, а ноћи без сна бескрајно дуге.
Док зурим у светлуцави екран компјутера, без мисли, без воље, без идеје о чему да пишем, а без писања не могу да дишем, поштар на вратима:
-Ало, писац! – пошта за тебе.
Устајем и преузимам пошиљку. Скидам омот знатижељно, са извесним узбуђењем. Указују ми се наслови: Мирослав Тодоровић, САНДУК ПУН ТАМЕ; ЗАВЕШТАЈНО, о књизи Добрило Ненадић, неопозиво и поезији Мирослава Тодоровића.
Послао ми Мирослав Сандук пун драгуља, бесцен блага, штедро, пријатељски, без шкртарења, широке руке.
Не сећам се када сам се задњи пут обрадовао. Овога пута јесам, из свег срца. Осетио сам како на души почиње да пуца лед. Са страница Мирослављевих књига, у квантима исијава дивна енергија пријатеља враћајући ме у тако ми потребну равнотежу. Једна чврста тачка ослонца уграђена је у ову моју већ стару и оронулу зграду коју још именујем као живот.
Заређаше дарови, почеше да свићу нешто ведрији дани.
Јавља се драги ми вршњак, песник, професор доктор, математичар, српски Омер Хајјам, Стојан Богдановић. Богатим даровима, какви се не добијају често, а вредност им је непроцењива.
МАГЛА, збирка песама. РАЗГОВОР СА МАЈКОМ БОЖЈЈОМ – THE CONVERSATIONWITH THE GOD’S MOTHER, поезија. ИЗАБРАНЕ, дивне кратке приче, ни Чехов их се не би одрекао. РОБИЈА – записи. ДРЕСУРА СЛЕПЦА, кратки записи о свакодневљу.
Стиже ми поклон, у виду одличне књиге СМУТЊА, од Србе Игњатовића, пред чијим именом осећам благу стрепњу кад шаљем текстове за САВРЕМЕНИКплус, чији је главни уредник. Шаље ми Срба добре жеље и пријатељске поздраве. Паметном доста!
Професор доктор Драгомир С. Радовановић украси моју библиотеку комплетом својих Одабраних дела. Имао је шта да одабере од 234 књигe колико је написао, овај јужњачки Балзак.
Вазда уз мене, у добру и у злу, искрени и одани, вредан посвећеник писане речи Данило Коцић, јави ми се својим ПРИЧАМА ИЗ ЗАВИЧАЈА, часописом ОСВИТ –ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ (Афористички круг Јабланичког округа,1). ТРЕНУЦИ ЛИРИКЕ – БОРИСЛАВ ЗДРАВКОВИЋ ЖИВОТ И МИСАО
Пристигли драги ми дарови, миришу на свежу штампарску боју, унесоше радост у моју празнину, испунише је смислом и надом у сутрашњи дан
Коначно схватих наук моје бабе Милике, ја сам богат човек.
