Поштовани пријатељи са фејсбука, с обзиром на ненормалне услове у којима живимо, притиснути планетарним злом чије име не пишем, из хигијенских разлога, није ми могуће да уприличим представљање моје најновије збирке песама РЕКВИЈЕМ ЗА МИНУЛА ЛЕТА, решио сам да вам је представим тако што ћу наредних дана постављати песме из поменуте збирке. Ако има заинтересованих нека их прочитају и кажу свој суд. Позитиван или негативан. Како вам драго.
Почећу песмом посвећеном најпознатијем лесковачком песнику Бори Здравковићу.
Б О Р А
На вечерњем небу изнад уснулог града
Блистава, сјаји једна звезда више
Ваздигао се песник високо, до вечности
Добричина, душа мека, људина
Шта да вам кажем, нема збора
Није више таквих, к’о што бејаше
Професор, поета, Здравковић Бора
Улице града остадоше тужније
Не мери их лаганим ходом боем
Стихотворац златастих јесени
За које каже да нису његове
Осамљен, бременит временом
Шапуће нујно: “Туђе су то јесени“
Што тако мучно бивају у мени
Кафане су празније и немуште
Без његових мудрих досетки
Казаних уз горку резигнацију
Над чашом пунијом чемера но пића
Ми, који учисмо од њега поезију
И како се испијају чаше горчине
Остадосмо само бедни аматери
У тешком првом, и другом занату
Далеко иза њега, нема више збора
Један, јединствен и недостижан
Бејаше и остаде, боем и људина
Тихи човек, узор песник, Здравковић Бора
Напомена:
Град Лесковац: Пројекат из области јавног информисања за 2021. годину: ГЛАСНИК – Mедија центар 016: „Лесковац на путевима препорода.“ „Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражaвају ставове органа који је доделио средства.“
