U organizaciji Leskovačkog kulturnog centra prvi put je održana manifestacija „U ritmu dijalekta“ posvećena nedavno preminulom Draganu Radoviću.
Dragan Radović je bio dugogodišnji urednik književnog programa Leskovačkog kulturnog centra, profesor književnosti, književni kritičar, pesnik i pisac, i urednik časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Naše stvaranje“. Pokrenuo je naučni skup „Dijalekti srpskog jezika: istraživanja, nastava, književnost“ i u svojim delima negovao specifičan leskovački govor.
Cilj organizatora je bio da se na festivalu okupe književni stvaraoci koji poeziju pišu na svim dijalektima srpskog jezika. Od 78 pristiglih radova, sinoć se predstavilo 20 najboljih autora.
Selektor manifestacije je profesor srpskog jezika i književnik Dejan Đorđević, a članovi žirija su: prof. dr Tihomir Petrović, istoričar književnosti i penzionisani profesor Pedagoškog fakulteta u Somboru, prof. dr Milivoje Pavlović, književni istoričar, istraživač kulturnih i medijskih tokova, rektor Fakulteta za kulturu i medije, Violeta Jović, višestruko nagrađivana književnica iz Niša, prepoznatljiva po svom stvaralaštvu na dijalektu.
U ime organizatora obratila se direktorka Leskovačkog kulturnog centra Sanja Conić i govorila o manifestacijama koje ova ustanova organizuje: „Ove godine Leskovački kulturni centar, jedna od najvažnijih ustanova kulture u našem gradu, obeležava jedan značajan jubilej, 40 godina postojanja. LKC su naše manifestacije koje traju još više. Naša likovna kolonija traje 50 godina, ponosni smo na festival Lajf koji je ove godine proglašen festivalom od nacionalnog značaja, časopis Naše stvaranje ima tradiciju dugu skoro 50 godina. U ritmu dijalekta je naš novi program, za naš možda najteži, jer je organizovan u čast našeg preminulog kolege gospodina Dragana Radovića koji je negovao dijalekat, dijalekatsku književnost. Vremenska prilike nam nisu dozvolile da manifestaciju organizujemo na otvorenim, a ja verujem da i nebo plače za ovim nesvakidašnjim čovekom.“
Manifestaciju su podržali Ministarstvo kulture i informisanja i grad Leskovac, te se u ime lokalne samouprave obratila Andrea Tošić, pomoćnik gradonačelnika Leskovca: „Dijalekat je bogatstvo koje predstvlja dušu i srž svakog govornog područja. Leskovac nije slučajno domaćin ove manifestacije jer je južnjački govor vrlo prepoznatljiv i autentičan. Suština ovog festivala je negovanje i vrednovanje kulture i tradicije našeg naroda, a vilj je da se u fokus stavi kulturna vrednost dijalekata. Posebno ako uzmemo u obzir da su neka od najpoznatijih i najboljih književnih dela na srpskom jeziku poput Koštane, Nečiste krvi, Ivkove slave, pisana na dijalektu.“
Autoru najlepše pesme, Vlasti Ceniću, pripala je nagrada „Draganovo pero“, a svim autorima su uručene zahvalnice. Biljana Mičić, profesorka srpskog jezika i književnosti u Leskovačkoj gimnaziji održala je predavanje na ovu temu.
Sinoć je prikazan film o Draganu Radoviću i manifestaciju je pratio prigodan muzički program, objavljeno je na zvaničnom sajtu Grada Leskovca.
За радознале, ево песме Власте Ценића, која носи Драганово перо:
НЕВИДЉИВИ ПУПАК
Кад сам се родúја, ко мрвка, ко грýче,
бáбица комшúка одсéкла ми пýпче.
Ал` везу сас мајку не ми је пресéкла!
„Чувајте тај пýпак“, баба Нада рекла.
Жене га смотáле у неке артúшке.
Стринка нашлá парчé од нóвине нишке.
После сам порáсо, китúо гóдинке,
и нађó смотýљак од онéј нóвинке.
Баш сам радознáо ко неко мајмýнче:
Кво ми пожелéли кад одсéкли пýпче?
На нóвину – песма! E, тој су тели с мен:
да не будем суртýк! Да постáнем писмен!
Још ми на рођéње одлука дóнета:
да се с књиге дружим, да будем поéта.
Суђенúце моје (куде Бога све су)
одсéкле ми пýпак, али језúк несу.
И мајка гу нема, сас óблаци живи…
Ал нас спаја онај пýпак невúдљиви.
