На Михољдан, у Лесковцу, у адвокатској породици, родила се девојчица којој су кумови пожелели да остави јесен за собом, да се поново рађа, цвета и да се стално осмехује пролећу.
- Врло рано, Весна Ристић, лесковачка књижевница, почела је да пише, учествује на многим манифестацијама и добија значајна признања. Обожава рад са децом и са пуно љубави ради на васпитању и образовању деце. За њих је написала Дечје срце љубави пуно а за мало старије Савршено – недовршено, Раритет моје душе и Инфигинијина песма.
- Њена поезија и проза објављена је у многим антологијама, књигама и часописима. Освојила је велики број награда, похвала, захвалница, медаља. У Румунији – награду за изврсност Premiul de Exelenta; У Индији – Winner Certificate за поезију и прозу, затим Blue Quill, Red Quill. У Шпанији и Мексику – diplome Excelente. У Индонезији – прву и другу награду. У Бутану – бронзану медаљу. У Македонији – Gran Pri – за најбоља остварења у 2020. години Затим, Међународно признање за посебан допринос у области поезије и прозе. Платинасту плакету Димитар Димитровски-Такец за аутентично литерарно стваралаштво које је оставило дубок траг у целокупној светској литератури.
- У Србији, Књижевни клуб ”Душан Матић” додељује јој захвалницу за допринос у остваривању циљева на пољу књижевног стваралаштва.
- Народна библиотека Радоје Домановић доделила јој је захвалницу за успешну и стваралачку сарадњу.
- Значајне награде: Први Оскар Србије, Business Women Awards, Balkan Awards 2020., Београдски Победник 2021., Месопотамија, УРК…
- Њено књижевно стваралаштво преведено је на многе језике: енглески, шпански, македонски, хинду, арапски, ромски.
- Весна упорно ради на едукацији деце и њихових породица, укључује их у хуманитарне акције, и манифестације које доприносе очувању традиције и култа српског народа.
- Њен транзит на Земљи је писана реч.
ТЕГОБАСОПСТВА
У крилу амфора са пшеницом,
засејана прошлогодишњим страхом.
Коров свуда. Љуска тврда.
Прсти огрубели од стискања
до новог рода да птици утоли глад.
Ја сам своју ћутњу окачила
на гранама листопадне стрепње.
Знам, нисам једина христољубива
која растеже алгоритме тиранина
да се не сјате у цеви пушчане.
Очи расточиле последње мрвице бола.
Ширим љубав да је не изгнају у нероду.
Срцем затежем окамењене пршљенове.
Сенка душе у братовљеву клет остаје
да опточи зебњу у наоружаном универзуму.
Ходници мрачни у години злога.
Кроз левак се провлаче изгнани.
Невидљиве канџе Фарисеја
запрашују трахеје цементом
док невидљиви обезглављује и пустоши.
Хоћу руку човека на мом рамену
да заједно осоколимо веру
и вратимо радост Божјем семену.
Док ми је тканица од Видовог здравца
не признајем безнађе сопства.
Боже, спаси нас.
ИЗДАЈА
Осветљавам судбину
и тражим обећања
у леглу прошлости.
Чекање сам прекинула
због недоречености саучесника.
Сви су ме издали.
На челу колоне
неповратни додири
и појање бесрамних.
Смех и лавеж
исто боле,
уједају време.
Ја као стена
одолевам преварама
ситних душа.
СЕНКА ТВОГ ЕГА
Савијам све промашаје
у ковчег заблуде.
У пут самоће
убризгавам трагове
последње лекције.
Покушавам да побегнем
од недостајања и чежње.
Укротила сам радост
да лакше поднесем
убод медузе.
Из муља изронила
и утиснула ти печат.
Ожиљак ти остаје
под велом тајни
као сведок времена.
Долазе дани
за исповедање и покајање.
За тобом вапи
бледа сенка твог ега.
Људски је праштати
само ако имаш коме.
