Брезовица, село надомак Власотинца налази се на само 3,5 километра од пута Власотинце – Црна Трава. Према последњем попису имало је само 29 становника. Ради се махом о времешним мештанима, међу којима најмлађи има четрдесетак година.
Зграда школе захтева реновирање, мештани немају амбуланту, цркву, дом културе, продавницу. Ни у позним годима овим људима, навиклим на муку и тежачки живот, не пада тешко да сиђу до најближе продавнице по животне намирнице или таксијем оду до лекара.
Велики број људи рођених у Брезовици сада живи у Манастиришту или Власотинцу. Иако су отишли са родних огњишта они обилазе родно место и помажу колико могу. Све већи број њихове деце обнавља дедовину како би недалеко од општинског центра током лета и викенда нашли спокој и уживали у лепоти нетакнуте природе. Ове зиме они су се са мештанима Брезовице два пута организовали како би очистили део пута од моста на Власини према селу, као и прилаз до сеоског крста.
По речима Александра Миљковића, до села има 3,5 километра али тај пут обухвата и заједнички део према Самарници који износи 1.700 метара. Потребно је и одржавање два километра пута кроз село и неколико стотина метара до сеоског крста. Почетком фебруара очишћен је део пута до крста и терен око њега, а десетак дана касније и више од два километра пута према селу.
Мештани села и они који су се одселили према центру заједничким снагама искрчили су шибље, растиње и дрвеће поред самог пута. Посебно дирљиву слику међу овим вредним људима изазвала је Јасмина Станковић која је у својој 79. години живота извлачила сечено шибље и коров раме уз раме са осталим учесницима акције. Само пар година млађи од ње, посебно су се овом приликом истакли Стеван Ивковић и Зоран Ивковић, као и омладинци Филип Анђелковић, Александар Ивковић и Мартин Анђелковић.
„Већ је покренута иницијатива међу Брезовчанима да се обнови крст како би се сеоска литија поново обележавала код сеоског крста као некада. Последњих година литија се слави код школе“, каже Александар Миљковић.
Наду испражњеном селу дају људи који су последњих година обновили своје куће и подигли пар малињака у селу.
За насипање пута шљунком и копање одводних канала како киша не би однела шљунак мештани ће затражити помоћ од локалне самоуправе.
„Успоставили смо добру комуникацију са руководством општине па се надамо да ће нам помоћи да се пут наспе бар на критичним местима, да се наспе крак пута до крста у дужини од 200 метара, да се уреди простор око крста и ураде канали за одвод воде. Нама је потребно и реновирање крова школске зграде јер је то једино место где се окупљамо и одржавамо састанке. Школа истовремено представља једину успомену на наше претке који су је сами изградили средином прошлог века када је у њој било и по четрдесетак ђака годишње. Решавањем ових проблема Брезовица би се препородила и била још пријемчивија за повратак људи који су је напустили да обнове своје домове. Ова оаза мира налази се на 650 метара надморске висине у нестварно лепој природи“, истиче Александар Миљковић.
СЛОГА СЕЛО ГРАДИ
