ВЛАСОТИНЦЕ – Јединствена дводневна манифестација дружења песника и ученика Песнички час – учитељству у част у спомен Даници Горуновић Тасић, прерано преминулој наставници српског језика, и ове године по 27 . пут, 14. новембра почела је пријемом за песнике учеснике који је уприличио председник власотиначке општине Зоран Тодоровић. Овогодишњи песници – учесници Бошко Ломовић, Дејан Алексић и Милош Милишић , као и гост Песничког часа Драган Стојановић, професор српског језика и књижевности, у пензији, са својим домаћином разговарали су о значају ове манифестације, по много чему јединствене у Србији, о значају писане речи, о књизи и читању.
Председник општине Зоран Тодоровић, подсетио је да је ова манифестација својеврсни омаж просветним радницима власотиначке општине и просветарима уопште и да је по томе јединствена у Србији. Он је говорио и о значају читања и образовања. „Верујем да су просветни радници и књижевници на истом задатку – да деци приближе читање књига као обавезни део образовног процеса јер су млади људи данас навикли на инстант садржаје и то да је све доступно „на клик“. У данашње време одржавање једне овакве манифестације је веома битно. Чињеница да су до сада на овој манифестацији учествовала најзначајнија имена дечије књижевности доказује да се у Власотинцу негује писана реч, а још један доказ овоме је и чињеница да је на одржаној књижевној вечери „Стих за Огија“, био присутан велики број ученика који су учествовали на литерарном конкурсу који је расписао Културни центар“ , рекао је председник општине.
Песници су се сложили са својим домаћином истичући да писана реч, читање и књига никада неће изаћи из „моде“, и да оно што је записано остаје заувек, те да књига неће изгубити битку са електронским медијима.
Караван песника, традиционално првог дана манифестације, након пријема код председника, преселио се у Основну школу „8. октобар“ где је започео своје дружење са ученицима.
Другог дана Песничког часа,учесници манифестације, са својим домаћинима Бобаном Димитријевићем, Братиславом Валчићем, породицом наставнице Данице Горуновић Тасић, у раним јутарњим сатима, посетили су власотиначку цркву Свете Тројице и запалили свеће за покој душе преминулим власотиначким учитељима, наставницима и професорима.
Након тога 27. Песнички час наставио се дружењем песника и ученика у Основним школама „Синиша Јанић“ и „ Браћа Миленковић“ у Шишави.
У Завичајном музеју, у Соби старе српске графике, одржано књижевно вече у оквиру манифестације Песнички час – учитељству у част у спомен Даници Горуновић Тасић. Песнике, присутне и породицу наставнице Данице Горуновић Тасић, поздравио је заменик директора Културног центра Братислав Валчић, рекавши да се Песнички час одржава по 27. пут, да је манифестација посвећена учитељству и деци, и најавио Александру Стојанов, Христину Јовић и Николу Станковића, ученике Музичке школе „Станислав Бинички“ – издвојеног одељења у Власотинцу, који су учествовали у музичком делу програма.
Љубитељима писане речи најпре се представио Дејан Алексић, афирмисани дечји писац из Краљева, казавши да је Песнички час, који траје већ 27 година у континуитету, довољан доказ да је једна оваква манифестација итекако потребна Србији.
„Писати за децу је врло тежак задатак. Ми као писци морамо да дамо свој допринос и бранимо место и улогу књиге. Посебно је данас велика одговорност писаца за децу, јер се деца на раној литератури културно, естетски и образовно одређују и васпитавају. Без тога не можемо у будућности добити квалитетног читаоца. Мени су, пре свега, важни сусрети са децом које волим да чиним интерактивним, јер су њихове реакције непосредне“, рекао је Дејан Алексић, који је ове вечери причао и о предрасудама и читао своје песме Крокодилска прича, Мољац угоститељ…
Потом је Бошко Ломовић, један од најнаграђиванијих српских писаца из Горњег Милановца говорио о свом детињству, дружењу са земљаком Добрицом Ерићем и рецитовао своје песме Мој отац продаје шуму, Горку песму… За овог аутора писање је естетски, стваралачки чин, путовање у свет немогућег. До сада је објавио више 20 збирки песама за децу и одрасле, романа и приповедака, а добио је више од 180 награда.
„Велика је ствар што једна оваква манифестација спаја ученике, учитеље, наставнике професоре и песнике и што се одржала више од две деценије. Читање књиге и писана реч незамењиво су штиво у образовању сваког човека, а пре свега младих људи. Ја сам много писао, и сматрам да је књига једино право средство из којег се заиста може учити“, рекао је Бошко Ломовић, чија је „Књига о Дијани Будисављевић“ изашла из штампе 2014. године – преноси лист Власина.
