LESKOVAC. – Živko Vasić, rođen u Kosovskom pomoravlju, gde si Kriva reka uliva u Binačku Moravu, godine 1950, koga su talasi Morave zapljuskivali i koje je gledao u beskraj. Završio je Filozofski fakultet (grupa za istoriju) u Prištini.
Tražio je svoj put u vremenu. Ostvario je preko trideset nosećih uloga u amaterskom pozorištu koje je radilo pri Centru za kulturu u Gnjilanu.
Sa pozorištem je obišao skoro celu zemlju koje više nema. Poeziju piše od gimnazijiskih dana, učesnik festivala poezije mladih u Vrbasu 1974 godine. Objavljivao skoro u svim listovima i časopisima koje se bave kulturom.
Dobitnik je zlatne značke KPZ Srbija za 1993. Član je Udruženja pisaca Leskovca, književnog kluba Dubočica, zastupljenu u časopisima Boemske poezije u časopisima kulturnog centra Čukarica iz Beograda, Zborniku ljubavne poezije ŽUBORI SA MORAVICE iz Ivanjice i još nekim knjigama koji ga pamte i čuvaju.
Objavio je tri samostalne knjige pesama i jednu zajedničku.
Dobitnik je Povelje Dimitrije Kantakuzen za rad u zavičaju i poeziji koja ga je nosila, kao Morava u nepoznato.
Dobitnik je prve nagrade za najbolji sonet Centra za kulturu „Vojislav Ilić – Mlađi“ iz Žabara za 1918. godinu. Ove godine na raspisanom konkursu za najbolju neobjavljenu pesmu istog Centra dobio je takođe prvu nagradu za neobjavljenu pesmu ZEMLJA KOJE NEMA u okviru sećanja na zavičajnog profesora Vučkovića (ZAVIČAJNO ZVONO PROFESORA VUČKOVIĆA) i diplome za pesmu.
Živi u Leskovcu kao raseljeno lice.
Nagrađena pesma…
ŽIVKO VASIĆ: ZEMLJA KOJE NEMA
(Prof. dr Slobodanu Kostiću)
Noć tamna…
Cvrče cvrčci
Duša cvrči.
Belo jutro
Bela ptica
Crvena bulka.
Morava plava –
Otrgnuti san
Polje spava.
Zagrljene obale
Pevaju vodi
Tamo daleko.
Belina puta
Čobanu otima
Svirku frule.
Lavež pasa
Beše znak
Odlazeće duše.
Otkinut list
Pade zemlji
Koje nema.
9.2.1924.g.
Živko Vasić-Džidži
Žabari
