Danas je naš i moj praznik-Dan veterana.Lepo zvuči i moćno.Ali, kakav je naš položaj u društvu?Da li država kao što govori dovoljno brine o nama?Da li se pita imamo li osnovne uslove za život, da li imamo posao, da li možemo da kupimo hleb i lekove, da li imamo pravo na besplatno lečenje i overu zdravstvene knjižice?Mnogi od nas nemaju te životne uslove.Na mom primeru se država ispoljava najblaže rečeno iživljavanjem.Prošle nedelje mi je u kuću upala policija i javni izvršitelji za neplaćeni račun za struju od 11 hiljada dinara.Nisam bio u tim trenucima kod kuće, majka je bila prisutna, žena srčani bolesnik, imala je infarkt prošle godine.Policija je izvršila pretres svih prostorija i snimila sve sobe u kući.Majka je jedva preživela te scene.
Pitam se da li moje učešće u borbi na Paštriku uopšte ima neku vrednost?Da li je tih 11 hiljada dinara duga za struju dovoljan razlog da se država prema jednom heroju sa Paštrika ponaša kao prema razbojniku i najvećem kriminalcu?Zašto nisu došli da me pitaju kako živim, radim li negde, imam li za lekove i hleb.Sve to nemam.Briga državu za mene.Ona traži njeno.A ja očito nisam dobar za državu.Paštrik nije bitan.Ni ja ni moji saborci.
Srećan Dan veterana.
U bedi i bolesti ga slavim.
