Dr Nataša Dimitrijević, književnica: Aforizmi

1. Proklete strasti koje nas gone i njihova uzvišenost koja nas blesavima čini. Zbog njih se boluje, ali se zbog njih i žarko živi.
2. Od svih susreta, u pamćenju su mu ostali samo njeni prsti, isprepleteni s njegovima.
3. Susreti među ljudima možda nisu filmski, možda nisu sudbonosni, ali ako su pravi – koga je briga.
4. Sve što ste u drugima voleli, bilo je vaše — u vama.
5. Nisu je zanimale obične stvari ni ljudi, a neobičnosti na koje je nailazila nisu joj prijale. Ostalo je, dakle, ništa.
6. Uvek me rastuže oči ljudi koji ne veruju u magiju. Kao da nose svet bez boja.
7. Neke ruke grle tako da susret ne pripada samo sadašnjem, stvarnom trenutku, već se upisuje u sve vremenske dimenzije kao večnost koja živi u nama.
8. Pazite da ono čime privlačite ljude ne bude isto ono od čega će pobeći od vas.
9. Ponudite kvalitet. A onda, to isto tražite, od svakoga i u svemu.
10. Svako ko svoju bol ume da pretoči u umetnost, za mene je genijalan, hrabar i, pre svega, kadar da pomogne drugima.
11. Kraj je uvek tužan. Kao mala smrt. Ako smrt ikako može biti mala.