ВРЕМЕ И СЕЋАЊА. Из време из које доодимо – често не понесемо сва сећања.
У Лесковац је код дућанџије бија обичај да чираци, кд увече чистив дућан – метев од улазна врата накуд унутра и ђубре с метле терав у дућан – да муштерије и јутре дођујев, купујев и из дућан искачав с пуне руке! А никад се не мете и ђубре с метле не тера из радњу према улицу – да муштерије јутре не искачав из радњу с празне руке.
Такој је и са сећања – све што више идемо накуд овамо – забрављамо оној што је било – на тамо! И Блашко Кека често казује:
„Батисаја сам се, бре, у памет – све ми се убакнуло и помело у главу и не могу ништа да се сетим. Онија по који памтимо време и које је кд и куде кд било – измреше и изгубише се! Греота, бре!“
P.S.
O stvaralaštvu Save Dimitrijevića, poznatog novina, publiciste i književnika, najboljeg znalca duha starog Leskovca, Danilo Kocić objavio je više priloga. Njjegov izuzetno značajan književni rad opširno je predstavljen u studijama „Leskovački pisci – tragovi i traganja“, „Leskovački pisci i njihovo doba“ i „Književni ogledi i hrestomatija“ – mesto leskovačkih stvalaca u istoriji srpske književnosti.
