Срећа – Срећне тренутке обично дуго, дуго памтимо. Када се десе, препричавамо их до детаља, памтећи њене битне и оне мање битне елеметне. Чепркамо по сећању фотографије које су том тренутку претходиле, склапамо различите боје и нијансе, верујући у неку вишу силу која је баш нама тог тренутка била наклоњена. Човек сматра да је срећу заслужио. Убеђује себе како је срећу на мукама зарадио. Није му она тек с неба пала.
- Неда је тог јутра седела за својим радним столом. Монотонија једноличности радног дана, ћушкала ју је у прошлост. Навирале су фотографије из њеног живота, не баш неким посебним логичким редоследом. Недин ум се досађивао листајући њен историјски каталог живота. Требало јој је нешто да је извуче из досаде у коју ју је увлачила свакодневица. Покушавала је да се сети неког веселог догађаја. Али ни један није довољно заголицао њен ум да се њиме детаљније забави. У глави су навиралефотографије,једна за другом.
- У низу избледелих, бројних прошлих догађаја, Недин ум се за час заустави на један. Неда је у том тренутку угледала њега, Николаса. Седео је преко пута ње, насмејан и живахан. Те вечери, уживали су једно у другом. Недин ум коракну уназад, и пред њеним очима бљесну сећање на моменат пре тог сусрета. Вече када је требалo да се сретне с њим. Са Николасом.
- Срећа! Тај фантастични моменат усхићености. Нервоза и нестрпљивост да га види. Да га додирне. Корачала је наводно лагано, док јој је у венама треперила неописива жеља. Жеља за њим. Није могла да поверује како ће јој се десити нешто прелепо. Толико лепо и дуго очекивано да је на тренутак помислила како ће јој срећа утећи. Стезала је прсте у шаку која се од нервозе охладила. Да јој срећа не исцури. Да јој не утекне.
- Јер срећа, знате, кратко траје.
- Љубав јој се неочекивано пришуњала. Стрепња, њен верни слуга, брже-боље јој се придружила. Ипак, Неда је упорно игнорисала. Стрепња, мудра каква је одувек била, стрпљиво је чекала. Да љубави дође крај.
- Сада се Неда једва сећала завршетка приче са Николасом. Човек се умори од призивања прошлости. Јер шта је било, прошло је. И лепо и ружно. А живети треба сада. Јер срећа ће поново доћи. Треба је спреман дочекати. Да не исцури. Да не утекне.
- Јер срећа, знате, кратко траје.
др Наташа Димитријевић
