Nisu li međuljudski odnosi zapravo tržište ljudskih duša? Nekome daješ deo sebe, očekujući nešto zauzvrat. Neprestano meriš, procenjuješ, opipavaš i vagaš. Sečeš tamo gde je preširoko, krpiš tamo gde nedostaje, sve dok se ne uklopiš. Dok ne postane taman. I svakako platiš tuđu meru. A naplatiš i svoju, dabome.
IZVOR: FB NATAŠA DIMITRIJEVIĆ
