Drugi pišu: U Švajcarskoj, ako držiš zlatnu ribicu samu u akvarijumu – opomena; mora da ima društvo!

Ako baciš opušak na ulici,
Kazna.
Ulica nije pepeljara,
Nego ogledalo grada.

Nema pasa lutalica, moraš, kao i decu, da ih vodiš u školu,
Da nauče da se ponašaju.
Ne postoji “loš” pas, nego nevaspitan odnos.

Pas mora da nauči da živi među ljudima.
A čovek mora da nauči da bude dostojan psa.
I pas ima odgovornost, a i vlasnik.

Ako imaš kravu, ne možeš da je držiš zatvorenu, vežeš i ostaviš,
Mora da izlazi napolje,
Da vidi sunce, oseti travu pod nogama.
Nije mašina za davanje mleka, nego živo biće.

Ako bacaš smeće gde stigneš,
Kazna.
Priroda nije nečija, nego svačija,
I zato svi moraju da je čuvaju.

Ako gradiš kuću,
Ne možeš gde ti hoćeš i kako hoćeš,
Mora da se uklopi,
U prostor,
U prirodu,
U tišinu.

Nisi sam na svetu.
Tvoja kuća nije važnija od pejzaža, okoline.
U protivnom, imamo urbani genocid, gde svako gradi,
Šta mu padne na pamet,
Da se ljudi uguše od betona i besmisla.

Ako ne očistiš sneg ispred svoje kuće,
Kazna.
Ne čekaš da drugi dođu, to je tvoj posao.
Svako da očisti svoj deo.

Ako nešto obećaš,
To nije reč, nego obaveza.

Data reč je ugovor, i važi na sudu.

Ako voziš brzo kroz naselje,
Kazna.
Ne juriš samo kroz ulicu,
Nego kroz nečije detinjstvo i život.

Ako ne znaš da kažeš “izvini”,
Naučićeš,
Kad ostaneš sam.
Ako ne znaš da kažeš “hvala”,
Naučićeš,
Kad više nema kome.
Ako misliš da si iznad drugih,
Spustiće te život,
Bez najave.

Trude se da sve ima meru.

I čovek,
I pas,
I drvo,
I buka,
I sloboda.
I zato deluje kao da je sve pod kontrolom.
A zapravo,
Sve je pod poštovanjem,
Ne samo zakona,
Nego života.

Red nije prisila, nego navika.
Navika da ne smetaš.
Navika da poštuješ.
Navika da znaš da nisi sam.
I zato sve funkcioniše.

Ne zato što mora, nego zato što hoće.

Od nečega treba početi.

A od čega mi da počnemo?

Ako nema onog elementarnog,
Poštovanja.

Na primer, dok šetaš planinom, ili manjim mestima,
Svi ti se javljaju.

Ako ništa drugo,
Trudi se da se ljudima olakša.

Ako može jedan da pokvari,
Može jedan i da popravi.
Ako ne znaš odakle da kreneš,
Kreni od sebe.

Ako kažeš “to kod nas ne može”,
Već si odlučio da neće.

Ako hoćeš promenu,
Treba da budeš promena.

Ako hoćeš red,
Budi red.

Ako hoćeš poštovanje,
Poštuj.

Ako hoćeš bolje društvo,
Budi bolji čovek.

Ako hoćeš da te ljudi pozdravljaju,
Počni prvi.

Ako hoćeš da ti se veruje,
Drži reč.

Ako hoćeš da te cene,
Radi kako treba.

I kad te niko ne gleda.

Ako hoćeš život,
Poštuj život.

Ako želiš poštovanje,
Počni od elementarnog.

Da ne bacaš,
Da ne kasniš,
Da ne varaš,
Da se javiš,
Da pomogneš,
Da se skloniš,
Da razumeš.

Ako ništa drugo,

Budi čovek.
Od toga sve počinje,
I sve se završava.“
Stefan Simić.