IIn memoriam: Novica Kocić (Leskovac, 1949, Beograd, 2025)

Рођен 1947. у Лесковцу, увесељавао нас је играњем падежима и завичајним жаргоном, али његове цртачке уметнине особеног стила, прожете рафинираним хумором и „голом истином”, биле су категорично, па и глобално „јасне” свима и нису, ама баш никад, штеделе никога, мада никад нису биле увредљиве.

Ретки су они из његовог друштва – апропо овог горе – који, поред осталог, не памте како је препричавао да му је мајка, испраћајући га на воз за Београд (кад је био већ добрано фамилијаран), са перона, машући уздигнутим кажипрстом, строго поручила: „Новице, сине, не се маји по купеји.”

Добричина и весељак био је Новица и у кафанама, у једној од оних са карираним стољњацима и плеханим пикслама у (сада већ бившем) београдском „Бермудском троуглу”, где смо, по вокацији, знали засести после прављења новина, неком згодом замолио је ученике из оближње средње музичке школе што свратише да се освеже, да нам нешто одсвирaју, а кад они одговорише да су се тог дана баш насвирали, Новица узврати: „Не, нисте се ви насвирали, ми смо се насвирали!”

Да, шегачио се вазда и на свој и на туђи рачун, но у редакцији вероватно није било ни једног јединог човека који га није волео.

Након што је 1976. дипломирао на Факултету примењених уметности у Београду, своје радове наставио је да објављује у бројним угледним новинама и часописима широм земље, али и у иностранству. Највећи, неизбрисив траг, оставио је у „Политикиној” кући, у којој је годинама радио и где је дочекао и пензију.

Колико су му карикатуре проткане комиком, универзалне и актуелне говори и то што их, умно осмишљене и вешто нацртане пре више година, и данас неретко можемо видети на „Политикиним” страницама.

Из будног погледа на свет око себе, коме ништа није промицало, издвајамо још његове честе сатиричне маштарије у вези са локомотивама и железничким композицијама, јер се Новица увек радо сећао да је железничко дете…

Велико, паметно дете је и остао.

Иза Новице остаје неколико самосталних изложби, као и учешће на низу колективних изложби широм света, пошто је, дубоко укорењен у властито културно поднебље и наслеђе, истовремено био и светски човек.

Иза Новице остају и супруга Гоца, син Душан и снаха Ивана и унуци Лазар и Чупка, да се поносе што је (био и остаје) њихов.