„Mojim kćerkama!
Vidiš li, kćeri, ono nebo? Treba da znaš važne stvari: nikada čovek ne može da ga dohvati ako previše uzleti,
jer i guska kad uzleti visoko umisli da je pilot.
Vidiš li ovu poljanu? Ni nju pregaziti nećeš moći ako se suviše nisko spustiš.
Nađi meru, kćeri. Niti da budeš ptica, jer su krila za ptice, a za čoveka je kavez sopstvenog uma. Niti mrav da budeš, da te gaze sujete onih koji su uzleteli.
Budi čovek, kćeri, to je ta mera”.
Izvor: FB profesorice Jelene Đokić
