Ово је репортажа о Кристијану Филиповићу, некадашњем лесковачком „чуду од детета“. – Најчешће се бавим студијама природе, шумског амбијента и пејзажа, јер волим природу и сликам пејзаже на лицу места, каже Кристијан Филиповић, који је на завршној години мастер студија проглашен за најбољег у класи. – Као дечак имао је самосталне изложбе свом граду, Нишу, Београду, Новом Саду и Бечу.
КОМПЛЕТАН ПРИЛОГ ОБЈАВЉЕН У „ПОЛИТИЦИ“, НЕДЕЉНИ ДОДАТАК -„МАГАЗИН“ (9. маја 2021, стр. 29), НАДНАСЛОВ: „СВЕТ УМЕТНОСТИ“, НАСЛОВ: „БРЕЗЕ И РЕКЕ НА ПЛАТНУ“
ПОДНАСЛОВ: Шумски амбијент и пејзажи најчешћи су мотивина сликама Кристијана Филиповића, младог лесковачког уметника
О Крстијану Филиповићу, док је био дете, знало се, говори у шали, да ће бити – сликар. Због изузетне надарености назвали су га „чудом од детета“ и поредили са великим уметником Стефаном Миленковићем.
- Филиповић је рођен у Лесковцу 1988. године, академски је сликар или мастер ликовни уметник. Беседи: „Сликарством се бавим од детињства, од нижих разреда основне школе. Средњу уметничку школу и Академију завршио сам у Нишу. На завршној мастер години имао сам просек 9,86 и добио награду за најбољег дипломираног студента.“
- Крстијан наглашава да је одувек за свој рад имао подршку породице, која је била уз њега док се развијао као човек и уметник. „Правац који мене привлачи у сликарству је реализам и његове подврсте или категорије: поетски реализам, хиперреализам, мистични реализам. Узори су ми великани руског реализма Иван Схисхкин, Рјепин, Левитан, Поленов, а од западних уметника француски сликар Бугро. Омиљена техника ми је уље на платну, али сам на студијама опробао и друге начине сликања.“
- Мотив или тема коју Крстијан најчешће обрађујем је пејзаз: бави се студијом природе – студијом шумског амбијента и пејзажа. Воли природу, борави у њој и слика пејзаже на лицу места. Слика и портрете, фигуре и мртву природу, такорећи, цео свет око себе.
- Након студије природе, преусмерићу се на портрете и фигуре. Тежим чистој палети и природним бојама, односно природном светлу и ваздуху који потенцирам. Тежим да имају епски моменат, дакле да пејзаж или портрет делује као из неке приче или филма, да имају неку поетску ноту, носталгију или сцену из неког другог времена које буди сећања, да уводи посматрача у другу димензију, у неку другу реалност“, беседи Филиповић
- Овај суперталентовани уметник имао је самосталне изложбе још као дечак у свом граду, Нишу, Београду, Новом Саду и Бечу, касније на факултету, као ии групне изложбе са колегама са факултета и у Руском дому у Београду. Учествовао је и на неколико колонија од којих издвоја међународну ликовну колонију „Прошлост за будућност “ са удружењем „Ђура Јакшић“ из Пожаревца.
- Љубитељи сликарства из мог града памте ме као дечака, а сада имам прилику да се представим као зрео уметник, формирани сликар и покажем садашње радове, наставља Филиповић и додаје да је радио као професор на замени и то је било лепо искуство, а припремао је ђаке за пријемни испит у уметничке школе. То је, вели, леп позив, јер је право задовољство радити са децом која воле уметност.Волео бих да једног дана будем професор сликања на академији, да преносим знање на млађе генерације и да будем представник српске уметности ван њених граница.
- На питање како протиче његов обичан дан, одговара: „Мој устаљени начин рада је да слике почињем и завршавам на дневном светлу, радим преко дана. Увече волим да прошетам или тренирам. Пред спавање, тражим инспирације по интернету и слушам музику. Немам неку устаљену рутину пошто је мој посао специфицан. Моји хобији, вежбање рекреативно због здравља, да будем у форми, а као млађи бавио сам се стрељаштвом, волео, као и многи дечаци, да гледам филм „Непријатељ пред вратима“. Ово је шала и то нека врста релаксације.“
Данило Коцић, дописник Политике и главни уредник сајта Медија центар 016, аутор репортаже
