<а href="https://medijacentar016.com/wp-content/uploads/2026/04/Zlatanovic-Hermina-Sudjenice-LKC.jpg">
<стронг><стронг>ЛЕСКОВАЦ – Лесковачкој публици, у ЛКЦ, представљена је књига „Суђенице“ Хермине Златановић. Књига коју це свако да доживи на свој начин. Једно од запажања на ФБ: „Прочитала сам више од пола, али сасвим довољно да просто могу да кажем да сам врло емотивно пролазила кроз сваку причу… У скоро свакој причи сам препознавала себе у неком од ликова из приче. Негде сам била дете, негде девојка, жена, мајка, снајка… Како год, мој животни пут је сличан. Дијалект ми је јако близак, живот на селу у раном детињству, долазак у град, прилагођавање, борба за несто боље… И било је боље, али прасњави путеви, стазе и купине пред пута, прве трешње, грожђе и виноградарске брескве из газдиног винограда још памтим. Премлаз и мирис и укус белмуза на појати, вршидбе, бели чарсави простри на њиви, чорбалуци са чорбом, котлајке, чиније са исеченим белим луком и сирћетом, тепсије са баницама, ђувечом, мирис хлеба и сира, печене паприке… Кромпир из пепела, крошње пуне јабука и дуња у зимске вечери док ватра пуцкета у кубету. Па Бадње вече са сламом и орасима на земљаном поду… И дуге зиме са сметовима у селу и мирис смреке са Сврљиске планине коју смо китили за Нову годину, и ђурђеданско јагње у пролеће, погача из црепуље.. И… И… Мимо моја, све ово сам доживела већ на неки свој начин. Тако да ја не могу да судим, али Суђенице свакако. И ову књигу, заиста савршену, многи ће гледати из неког свог угла, а ја, ја сам сувише емотивна и пристрасна, да бих даље коментарисала…. У сваком случају, хвала ти што пишес истините прише, на нашем дијалекту, ја тако и читам. Хвала ти што постојиш..
<а href="https://medijacentar016.com/wp-content/uploads/2026/04/Zlatanovic-Hermina-Sudjenice-LKC-1.jpg">
Hermina Zlatanović: Ako želiš nekome da pokloniš knjigu, nikada nemoj svoju!
