ЛЕСКОВАЦ. – ЧИА СЕМЕНКЕ САСВЕМ ЧВАРЦИ. Само голем тутубан не мож’ да види, да смо ми, до појаву на друшвене мреже, живели, аметом, погрешно.
Дошло време да се и Лесковчани расвестив, неје џабе оној нашо, КУЛТУРО, ЕВЕ МЕ! (Мира Ђермановић)
Прво, ћу се ватим за једење. Тој, што сам се утрунтала и дошла до осамдесет кила, поштено да си га зборимо, неје криво ни огледало, ни вага. Док људи мучив муку, загубили апетит, ја се не могу обуздам, сви наопако а ја контра.
Гледам по Фејсбук, млого убаве жене има, згодначке. Додуше, пропуштав се и кроз филтер, оћев да варав, несам ја ћорава.
Али, реко, Миро, мора се уљудиш малко, глеј’ колка ти је мешина, надувала си се ко пчеларски приправник.
Дигнем се ја, правац куде доктурку, чи’мисе викав гу нутрициониста. Јес’ да се мрвка разочара, она подебела од мене, ко балван, да знаје нешто била би сувачка. Опричам ву ја за мој апетит, могу да једем колко оћу и како оћу. Удзрну ми се она, ко дете у гасарче, па поче: (Мира Ђермановић)
-Мора да купиш чиа семенке, то користи Новак Ђоковић, то те засити, нећеш имати потребу за храном. Немој љуто, немој масно, немој тесто, немој слатко…
К’д ми она оприча које не смем, ст’мни ми се пред очи, за које ће ми такав живот. Да не турим залак леб у уста кад си ја оћу, ааа, ће ме извиниш ти госпођо. Чиа семенке записа, да се не посмешим у здраву храну.
Купим ти ја тој, узедо си пуну кесу, ако је скупо. Неће жалимо паре само да проубавим. Шће ми паре ако се не уклапам у женско друсто.
Врну се дом, моји топив маз, таман убави чварци, да ги глићаш без ништа. (Мира Ђермановић) Леле мајке, кој ће на овој да одоли. Будни карактер на овија изазови. Које ћу, изгуби битку.
Извади си чварци врвато паниче, да испоштујем доктурку, насоли чиа семенке озгор. Ете, несам прекршила правила.
Нешто ми паде на ум, не ми искрши главу, пал“ не ни је било рђаво ни пре друштвене мреже. Друслача, па које ћу, ако на себе не угодиш, на кога ћеш. (Аутор: Мира Ђермановић)
