На данашњи дан пре 23 године почело је НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије (СРЈ) у којем је за 11 недеља, према незваничним изворима погинуло око 2.500 цивила и око 1.000 војника и полицајаца.
- Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године. Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН, након чега је уследило повлачење војске и полиције из покрајине и улазак медјународних војних трупа.
- Тог 24. марта 1999. године, 19 земаља НАТО алијансе се без дозволе Савета безбедности УН обрушило се на Србију и Црну Гору због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца.
Највећа НАТО операција
- То је до тада била највећа операција Алијансе, а највише војника је дошло из Немачке, Француске, Италије и САД.
- Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. У 19.45 сати огласила се прва сирена за ваздушну опасност која је сигнализирала почетак НАТО бомбардовања наше земље на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане. Југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.
- Прве крстареће ракете прве вечери напада пале су на касарну у Прокупљу у 19.53, када је страдао први војник Војске Југославије, Бобан Недељковић. Два минута касније, погођени су војни циљеви у Приштини. Затим су три крстареће ракете у 20.05 погодиле подземни бункер у Куршумлији, када је погинуло 11 војника. Бомбе су око 20.10 пале на касарну у Врбици. Војни циљеви у Батајници погођени су у 20.38.
- НАТО је почео ваздушне нападе на војне циљеве у тадашњој Савезној Републици Југославији, да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди америчких долара.
Напад на зграду РТС-а
- У ноћи 23. априла 1999. у 2.06 часова НАТО је у нападу на зграду телевизије усмртио 16 радника РТС-а, што је био први случај у историји да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
- У тренутку бомбаровања, у згради је било 150 радника који су ту ноћ дежурали.
- Бивши директор РТС Драгољуб Милановић осуђен је, 2002. године, на 10 година затвора због тешког кривичног дела против опште безбедности зато што није предузео све мере да се запослени и опрема заштите и евакуишу, а постојали су докази да су челници РТС, државни и војни врх знали да ће зграда бити бомбардована.
Најмлађе жртве бомбардовања
- Трогодишња Милица Ракић и двогодишњи Марко Симић најмлађи су од 79 деце који су настрадали током бомбардовања.
- Милица је настрадала 17. априла када је бомба пала на кућу у којој је живела у Батајници и која је заувек прекинула њено детињство.
- Последњег дана маја, око пола два поподне, у Новом Пазару је настрадао мали Марко у наручју свог оца, који је покушавао да га заштити.
Полемика око броја страдалих
- У бомбардовању, које трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.
- Коначан број изгубљенин живота званично није усаглашен. Према једним проценама убијено је око 1.300 људи, а према другим чак 3.500. Истовремено, процењује се да је рањено више од 12.000 људи. Напади су обустављени 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије.
- О материјалној штети која је нанета Југославији током бомбардовања изнети су различити подаци. Тадашње власти у Београду процениле су штету на око стотину милијарди долара и затражиле надокнаду од чланица НАТО-а, а групе економиста Г17 штету је проценила на 29,6 милијарди долара. Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
Повлачење са Косова
- Дан раније, 9. јуна, представници Војске Југославије и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак међународних војних трупа.
- Јединице ВЈ повукле су се са Косова након доношења резолуције УН, а прве међународне трупе ушле су на територију Косова из Македоније већ 12. јуна 1999. године, преноси Танјуг.
- Према подацима УНХЦР-а, Косово је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а вратило се око 800.000 избеглих Албанаца.
- Ове године, годишњица бомбардовања затиче Србију у ванредном стању, због епидемије корона вируса.
