Kad čovek uđe u neke godine rovarenje po prošlosti mu dođe kao dnevna navika. Zašto sam ovo, zašto ono, da li je moglo drugačije, samo da sam.., da li je uludo straćio godine, gde mi bi pamet, počne praviti selekciju ljudi koje bi da sačuva u sećanju, koje da izbriše, o propuštenim prilikama… Eh, kad bi čovek mogao ponovo da optrči još jedan krug, da zgrabi propušteno, ispravi ono čime se ne ponosi. Kad bi… Ali, popravnog nema!
