ДРАГА САВЕТА! – B’ш ме интересује како ће ме посаветујеш, куде мене ти је, оној, ПРИТЕРАЛО ЦАРА ДО ДУВАРА.
Од вишње, више, нема вајда, ем ниска цена, ем исплата за три месеца. (Мира Ђермановић)
И ако ни не дава паре!
Ми би тој одма спљискали, платили би струју, ђубрарину, порез, купували би си леб, и кој знаје, које би се још замлаћували. Живели би си – ПАЛА МАРА, ПАЛА САРА. Овакој, ће си живимо на стра’, куде нас и за ситну суму доодив да ни исечев струју. Неће мож’ да спијемо, будни ће смо стално.
А он, човек, ЋЕ СИ ОБРНЕ ПАРЕ ПЕЧЕСПУТ, ће отиде на летовање сас целу фамилију. Мислим да му малко фали јахту да купи, и ми се затој треба стегнемо, граота да посиротињке од њега, имав јахту, а он нема. (Мира Ђермановић)
Ако, ако, нека си купи човек.
Ми, и онакој, нумемо да уживамо.
Од краве нема корис’, сви ги испродадоше. Овај наша Викторија само рика и узнемирава комшилак, кад легнев да спијев.
Поврће се увози, викав, овој нашо не ваља, Албанци боље знајев од нас. Пал’ ако. Ја би чувала, све што је поубаво, за пијац, овакој си кидам фуртом. Бар це наједем залучене паприке овој лето, јес’ да ће се бели лук осића у целу малу, али, бољке ни неће нападав. Цела мала је заштићена до зиму.
Е саг, које ја да работим, да зарадим неку цркавицу?
Да ли да садим недозвољене биљке?
Ћу тутнем један ред у сред мумуруз, неће никој ни да види. Викав, једино такој се исплати пољопривреда.
Да ли да ваљам дрогу, у мене никој неће ни да сумња што се сневирам по путишта.
КОЈЕ БИ МЕ ВИ САВЕТУВАЛИ?
(Аутор: Мира Ђермановић)
