Neću se svađam al ću rimom da te gađam !
Poeziju će svi pisati, reče jednom davno čika Bane,
ne shvatajući te reči nisam nešto ni mislio puno o tome.
Danas se glupost strpa u jadnu pesmu, može svašta da stane,
a suštine nigde, par psovki, laka lova i svoj si na svome.
Ja kad pogledam kuj sve na ovaj internet pisuje pesme,
stuca pola vek u dupe a onda misli da nije sav svoj,
prosto mi muka, mislim da se u ovej godine to ne sme,
al ako, možda ga muka tera, kuj znaje, mož mu lakše takoj.
Men me sve nešto sram da poeziju turam na papir,
bem li ga, stvarno, problem si je verovatno do mene,
ne znam ni sam, možda se tako u sebi nađe neki mir,
al i dalje seljački mislim da je poezija samo za žene.
Možda je to meni samo neki utuvija u ovuj moju glavu,
i ne tvrdim ja to jer sam u fazonu da mrzim cel svet,
ja to onako, iz samoga sebe, mislim da sam samo ja u pravu,
želeći da dokažem da i iz govana ponekad izraste cvet.
I eto, ništa lakše, nalupah se kolko mi volja,
nigde veze u strofama, sad je kasno, ne mogu je brisati,
al napisah je za par minuta, mogla je biti i bolja,
svejedno, i ovako je dokaz – poeziju će svi pisati.
Z. Stojičić (u trenucima dosade)
