Ниш и Врање могу да се похвале најбољим учинком. Поред тога што имају најефикаснију еУправу, то су и једине локалне самоуправе сврстане у категорију више развијених. У средње развијеним је 57 градова и општина док је 60 у категорији ниже развијених. Међу високо развијеним, али и неразвијеним, нема ниједне локалне самоуправе.
– Градови и општине досад су успели да дигитализују 20% поступака у својој надлежности и видимо да је још рада пред нама. ЛЕИ индекс показао је да је локалним самоуправама потребна снажна подршка у даљем развоју еУслуга и његова највећа вредност је у томе што јасно показује где је потребно усмерити ту подршку. Велики изазов представљају финансијски, материјални и људски капацитети. Просечна издвајања за развој еУправе су само 40.000 евра годишње. Рачунари на којима службеници раде су у две трећине градова и општина стари између пет и осам година и располажу у просеку са само два ИТ експерта – изјавио је потпредседник Управног одбора НАЛЕД-а и градоначелник Крагујевца Никола Дашић.
Према његовим речима, локалне самоуправе су допринеле снажном развоју еУправе у Србији у протеклих пет година. Успешно спроводе бројне електронске процедуре као што су издавање електронских грађевинских дозвола, еВртић и наплата пореза путем портала локалних пореских администрација. Дигитализација матичних књига омогућила је да грађани више не морају да доносе изводе и друге документе на шалтере јер општински службеници те податке прибављају путем сервисне магистрале органа.
ЛЕИ индекс развијен је у оквиру пројекта „Успостављање Локалног Индекса еУправе за јединице локалних самоуправа у Републици Србији“, који спроводи НАЛЕД, а суфинансира Европска унија. Шеф за сарадњу Делегације ЕУ у Србији Никола Бертолини истакао је на завршној конференцији пројекта да се 70% законског оквира ЕУ примењује на нивоу локалних самоуправа и грађани тога треба да буду свесни због чега се пуно фокуса ставља на то да добију јасне и разумљиве информације, као и могућност да дају свој одговор, а то је суштина електронских услуга и еУправе.
– Људски капацитети су највећи изазов у администрацији. Улога општина у процесу ЕУ интеграција треба да буде што већа, не само у погледу дигитализације већ и трансформације целог концепта јавне управе, да службеници имају боље плате и да то буду способни људи који служе грађанима, као и да задржимо младе – додао је Бертолини.
ЛЕИ индекс оцењује опремљеност и спремност локалних самоуправа да пружају квалитетне и доступне еУслуге и састоји се из четири основне групе индикатора: број и квалитет еУслуга, опремљеност инфраструктуром, капацитет локалних службеника да пруже електронске услуге, као и ниво информисања и укључености грађана при успостављању и коришћењу електронских услуга. Највећи степен дигитализованости, градови и општине бележе у домену инфраструктуре (49%) и укључености грађана (43%), док су нешто слабије када је реч о људским ресурсима (37%) и заступљености и квалитету еУслуга (32%).
Државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Чедомир Ракић истакао је вредност ЛЕИ индекса као катализатора развоја дигитализације на локалу, очекујући да ће мотивисати локалне самоуправе за напредак и веће улагање у локалну инфраструктуру, дигиталне сервисе и људске капацитете. „Изузетно је значајно што је у новом Предлогу програма развоја електронске управе за период 2023 – 2025 препозната важност постојања локалног индекса и што ће он бити део индикатора наших дигиталних амбиција и планова за наредни период“, казао је Ракић.
Графички приказ резултата ЛЕИ индекса доступан је на сајту www.леи.рс у виду интерактивне мапе заједно са информацијама за сваки град и општину по свакој од оцењиваних компоненти, а омогућено је и поређење између две изабране општине или града, као и поређење у односу на просек свих општина које су биле део истраживања, које је обухватило 141 локалну самоуправу, а након што су градске општине Београда, Ниша, Ужица, Пожаревца и Врања обухваћене као једна локална самоуправа, финално рангирање броји 119 градова и општина.
У оквиру пројекта израђен је и Водич добрих пракси у области електронске управе на локалном нивоу, као својеврстан путоказ развоја транспарентне и одговорне еУправе. Намењен је општинама и градовима који су показали слабије резултате стога и простор за даљи напредак у овогодишњем мерењу, те су у њему садржане корисне смернице уз истицање позитивних примера у овој области.
Израду индекса подржало је Министарство државне управе и локалне самоуправе, док су подаци за ЛЕИ истраживање проверавани кроз базе података Републичког завода за статистику, Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), Канцеларије за ИТ и еУправу и Републичког геодетског завода.
Специјална признања
Градовима и општинама који су постигли најбоље резултате, како на пољу развоја еУправе у целини тако и у појединачним категоријама, уручена су специјална признања. Поред Ниша и Врања као најуспешнијих локалних самоуправа у развоју еУправе, добитници су и Ужице, као пример добре праксе, и по две најбоље у свакој од категорија:
• У области инфраструктуре: Опово и Свилајнац
• У области људских ресурса и компетенција: Кањижа и Врњачка Бања
• У области заступљености и квалитета еУслуга: Црна Трава и Крагујевац
• У области укључивања грађана у рад локалне самоуправе путем ИТ: Бор и Мионица
