- CNI - KONKURSI, DADINCE, DANILO KOCIĆ, DOGAĐAJI DANA, IMPRESUM, IZDVOJENE VESTI, KULTURA, LESKOVAC, NAJNOVIJE VESTI, NASLOVNA, OBRAZOVANJE, POLITIKA - PRESS, SAOPŠTENJA
Momčilo Cebalović, novinar i pisac: „Pre dve godine počeh da pišem neke priče, eseje, postove…“
Pre dve godine počeh da pišem neke priče, eseje, postove…Ima ih sada 88, najviše priča. Pogledah jutros čita li to neko. A ono – 10.000 čitanja. Mesečno od 200 do 400. Čitaju mi priče ljudi iz celog sveta – Srbija, Crna, Gora, BiH. S. Makedonija, Hrvatska…SAD, Kanada, Meksiko, Brazil, Peru, Argentina…Rusija, Hong Kong, Kina, Vijetnam, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Austrija…Pišem ćirilicom, pa pretpostavljam da su to sve naši ljudi rasuti po celom svetu. Zadovoljan sam. O ovim brojkama nisam ni razmišljao.
- CNI - KONKURSI, DADINCE, DOGAĐAJI DANA, DRUGI PIŠU - PRESS, IZDVOJENE VESTI, JUG SRBIJE, KULTURA, KULTURA - PRESS, LESKOVAC, NAJNOVIJE VESTI, NASLOVNA, OBRAZOVANJE, SAOPŠTENJA
Momčilo Cebalović, novinar: „Tri ćerke“, pratite blog „Momine priče“
Двоје људи дуго чека дете. Када се појави, постане цео њихов свет. Године пролазе. Дете одраста, учи, постаје лекар. Отац и мајка верују да је све коначно дошло на своје место. А онда — један догађај промени све. Ово је прича о љубави која се не доводи у питање, о губицима који остављају тишину и о животу који, и кад се сломи, ипак наставља да тече. Први део приче „Три ћерке“ на блогу Момине приче.
- CNI - KONKURSI, CRNA TRAVA, DADINCE, DRUGI PIŠU - PRESS, INDEX.MEDIA LESKOVAC, IZDVOJENE VESTI, JAVNI SERVIS.NET, JUG SRBIJE, KULTURA, NAJNOVIJE VESTI, NASLOVNA, SAOPŠTENJA, SPORT
Momčilo Cebalović, novinar i pisac: Treče doba u zavičaju – „Prolaznik“
Таман када је требало да крене у прве освајачке походе, пубертетске бубуљице уздрмале су му самопоуздање. Имао га је тек толико да је и једна била довољна као алиби за повлачење. А није била само једна. Накупило их се. С муком је стајао пред огледалом. Образи су били прекривени црвеним бубуљицама или, кад их је сам цедио, надајући се да ће тако решити проблем, крвавим крастама. Козметичке салоне и третмане родитељима није смео ни да помене. Пара за то не би било. Одлазио је на кожну клинику у Џорџа Вашингтона, сатима седео међу стотинама пацијената и чекао да добије рецепт за лосионе и неке пудере који му ништа нису помагали.…
- BOJNIK, CNI - KONKURSI, CRNA TRAVA, DADINCE, DANILO KOCIĆ, DOGAĐAJI DANA, DRUGI PIŠU - PRESS, IMPRESUM, INDEX.MEDIA LESKOVAC, IZDVOJENE VESTI, JUG SRBIJE, KULTURA, KULTURA - PRESS, LEBANE, LESKOVAC, LJUDI I DOGAĐAJI, MEDVEĐA, NAJNOVIJE VESTI, NASLOVNA, NAUKA-PRESS, OBRAZOVANJE, PANORAMA - PRESS, POLITIKA - PRESS, REPORTAŽA, SAOPŠTENJA, SPORT, VLASOTINCE
Još sam pod utiskom one slike kada ubica peva državnom vrhu i pitam se da li je to bila namera ili je nekome to promaklo!
BEOGRAD. – (Piše: Momčilo Cebalović, novinar). – Pita me Fb o čemu razmišljam…još sam pod utiskom one slike kada ubica peva državnom vrhu i pitam se da li je to bila namera ili je nekome to promaklo. Kad je ovaj čovek na slici, bio je predsednik države, išao u neki grad u posetu, svaka služba je znala šta joj je posao. Jedni bi asfalirali, drugi bi prali i čistili, treći bi sadili cveće….a neki bi bi očistili grad i smestili u prenoćište sve prestupnike manje i veće, dok se poseta ne završi. Službe su brinule o bezbednosti predsednika. Sada, kada se predsednik pojavi, dešava se obrnuto. Isprazne se zatvori, da…
Možda će ti se svideti i
Prof. dr Dragomir Radovanović: Rekorder po broju objavljenih knjiga, ali se uspešno bavi i slikarstvom
Bojnik: Festival cveća 5. maja, izbor najlepšeg štanda
Ministarstvo informisanja objavilo registar kandidata za članove komisija o raspodeli sredstava na konkursima za medije
- CNI - KONKURSI, DOGAĐAJI DANA, DRUGI PIŠU - PRESS, HRONIKA, IMPRESUM, IZDVOJENE VESTI, JUG SRBIJE, LESKOVAC, NASLOVNA, OBRAZOVANJE
Momčilo Cebalović, novinar, pisac, publicista: „Zlo koje vlada nije od juče…“
Зло које влада нама није од јуче. Сетимо се владавине СПС-а, хиперинфлације, пљачки организованих у њиховој режији. Сетимо се њихових длера, милијарди девиза које су нестале. Ево извода из мог дневника из 1993. године. „23. септембар 1993. године. Да је СПС пљачкао народ уз помоћ приватних банака, уверила ме је још једном и данас објављена вест — нека Зорица Кокар пуштена је да се брани са слободе, јер је сума коју је опљачкала, по мишљењу суда, премала за притвор. А узела је од штедиша само четири милиона марака. И онда — шта бива? Скупштина Србије, где СПС има већину, мења цензусе у Кривичном закону, па се таквим пљачкашима, као што…
- DOGAĐAJI DANA, IZDVOJENE VESTI, JUG SRBIJE, KULTURA - PRESS, LJUDI I DOGAĐAJI, NAJNOVIJE VESTI, NASLOVNA, OBRAZOVANJE, PANORAMA - PRESS, REPORTAŽA, SAOPŠTENJA
Momčilo Cebalović, novinar: „Odmori se, majko!“
При сваком покрету, док сам се превртао у кревету, осећао сам јаке, оштре болове који су ме ударали у мозак. Добро сам их знао, дружимо се деценијама. Све је почело незгодним покретом, искакањем дискуса, а сада ми се понавља кад год пролазим кроз неки стрес. Одмах следи спазам у лумбалном делу. Ово је био пословни стрес, један у низу, ни први ни последњи. Болови су били неподношљиви. Ни да устанем, ни да се померим. Уз лекове против болова преспавао сам ту ноћ. Ујутру нисам могао да устанем. https://www.facebook.com/momcilo.cebalovic Био је то петак, 22. фебруар 2013. године. Мало после десет зазвонио ми је мобилни телефон. Сестра. Знао сам да је отишла…
-
Momčilo Cebalović, novinar i pisac: „Momine priče“ – Oproštaj
Момлило Цебаловић, ИЗУЗЕТНИ новинар некада угледне Политике (из које је су многи научили да читају и пишу) има свој блог под називом МОМИНЕ ПРИЧЕ. Хвала му што се оглашава на овај начин, јер показује свима нама све оно што доброг дочевака чини – предобрим! МОМЧИЛО ЦЕБАЛОВИЋ: МОМИНЕ ПРИЧЕ – ОПШРОШТАЈ Вратио сам се из болнице изнурен, и физички и психички, као да сам и сâм данима лежао тешко болестан у кревету, уместо што сам сате провео у чекаоници, по ходницима и собама, док смо мајка, мој син и ја покушавали да оцу обезбедимо било какву болничку негу, какву у стану нисмо могли да му пружимо. Прошли смо кроз пакао чекања…
- DADINCE, DANILO KOCIĆ, IZDVOJENE VESTI, JUG SRBIJE, LESKOVAC, LJUDI I DOGAĐAJI, NAJNOVIJE VESTI, NASLOVNA, PANORAMA - PRESS, SPORT
Momčilo Cebalović, novinar: Pitam, da li da idem odmah u supermarket ili da sačekam?
Kad stupaju na snagu ove mere koje je spremila Vlada Srbije, u skladu sa ustavnim nadležnostima, koje je predstavio predsednik Vlade? Pitam, da li da idem odmah u supermarket ili da sačekam? IZVOR: FB MOMČILO CEBALOVIĆ SMEH DO SUZA: LASTE
-
Momčilo Cebalović, novinar: Pola veka generacije FPN
Pola veka generacije FPN 1975. Beše septembar 1975. godine, izbaciše spiskove onih koji su primljeni, nas oko 500. Gužve ispred šaltera, u hodniku ispred amfiteatra. Čvrsto držimo dokumenta i novi indeks. Čekamo početak predavanja od 15. oktobra. Prođe 50 godina! U drugoj polovini septembra planiramo, nas nekoliko, da se okupimo i obeležimo taj jubilej. Sada i nikada više. Ovom objavom vas pozivam da mi pošaljete poruku, da se prijavite, pošaljete broj telefona. Sve to ću proslediti Kseniji Đurić – Atanasievski, koja će uskoro da pravi viber grupu, kako bi sa svima koji se prijave i izraze želju da se pojave, mogla da razmenjuje informacije – tačne, na vreme i svakome…
- DADINCE, DOGAĐAJI DANA, IMPRESUM, IZDVOJENE VESTI, JUG SRBIJE, LJUDI I DOGAĐAJI, NAJNOVIJE VESTI, NASLOVNA
Momčilo Cebalović, novinar i književnik: Priča o pištolju, pisaćoj mašini i snovima
Прича о пиштољу, писаћој машини и сновима. У дневним сменама нисам имао ни тренутка предаха. Гужве у банци биле су тешко описиве, нимало безазлене. А ноћу, у тишини, док је пиштољ стајао поред писаће машине, чувао сам себе — од заборава, од одустајања. Писао сам. Борио се да ми се снови остваре. Ово је прича о томе како сам ноћу био радник обезбеђења, студент и новинар, а дању само новинар — корачајући, реч по реч, ка свом циљу: повратку у новинарство. https://momocebalovic.blogspot.com/ #nocninovinar #dokdisempamtim #sfrjsecanja #priceizzivota #blog #cebalovic #momineprice IZVOR: FB MOMČILO CEBALOVIĆ
-
Момчило Цебаловић, новинар и књижевник: „Студенти су се „молили“ у погрешној „цркви…“
Studenti su se „molili“ u pogrešnoj „crkvi“, išli u Brisel boreći se za demokratiju, poštovanje ljudskih prava. Brisel samo hoće da Srbija bude njihova kolonija, da budemo Afrika u srcu Evrope, da nam uzimaju rude a ostavljaju pustoš. Bi onako kako je AV najavljivao. Sada AV može da kaže – „Samo ja sam garant da će ovaj vaš projekat biti sproveden u Srbiji, ovi što su protiv mene, bore se i protiv vas, ja sam vaš, vi mene podržite“. Ovim činom Brisel i EU jasno su stavili do znanja svima u Srbiji da njih interesuju samo njihovi interesi, da njih ne zanima slobodna, demokratska i bogata Srbija. U pamet se…
- DADINCE, DANILO KOCIĆ, IZDVOJENE VESTI, JUG SRBIJE, LESKOVAC, LJUDI I DOGAĐAJI, NAJNOVIJE VESTI, NASLOVNA
Momčilo Cebalović, novinar: „Kad smo bili mali…“
Nekada smo, kad smo bili mali, sredinom šezdesetih, išli na letovanja u opštinska odmarališta ili objekte Crvenog krsta širom naše domovine. Tako pamtim Slano kod Dubrovnika, Bogovađu, kod Lajkovca i Šuplju Stenu na Avali, podizanje jugoslovenske trobojke uz „Hej Sloveni“, prve tetovaže, boks mečeve i prve poljupce. Kratka priča o bezbrižnom detinjstvu je na https://momocebalovic.blogspot.com/
Možda će ti se svideti i
Vlasotince: Još jedan uspeh OŠ „Siniša Janić“ – Istok Ćirković osvojio prvo mesto na okružnom takmičenju iz fizike
Lebane: Biblioteka „Branko Radičević“: Gost Stefan Mitić Tićmi, jedan od najpoznatijih savremenih književnika za decu i mlade
Danilo Kocić, pisac: Književni časopis za decu „Zmaj“ objavio pesmu „Slika“
-
Momčilo Cebalović, novinar: Momine priče
Станови нису само цигле и бетон који су исцртали границе простора у коме боравимо и живимо. Они се не мере само квадратуром, већ и бројем срца која у њему куцају. У њима, иза тих зидова, теку наши животи са радостима, бригама, тугама, тајнама и боловима, све сакривено у тишини иза затворених врата. То је свет за себе, који сами стварамо, улепшавамо или уништавамо, свет који је привремено и повремено склониште за нашу душу, за наше мисли и осећања без којих тај стан не би никада постао наш дом. Само кад стан постане дом, имамо нашу тврђаву и склониште у коме се рађају и умиру све наше породичне радости и туге,…
Možda će ti se svideti i
Leskovac: Svečano dodeljene nagrade najboljim sportistima u 2025. godini
Milko Stojković, pisаc, (Preslаp – Crnа Trаvа): Konkurs i pričа „Čudotvorаc“
Aktuelno: Leskovčani bez voza od 2021, neizvesno kada će ponovo proraditi deonica pruge od Niša do granice sa Severnom Makedonijom!
-
Momčilo Cebalović, novinar: List „Politika“ danas gori nego u vreme Slobodana Miloševića – prvi dan bez Vašeg lista, u štrajku, 31.7.1992.
Политику је Слободан Милошевић покушао да подржави, претвори у јавно предузеће. Није успео. Спречио га је штрајк 31.7.1992. године, када је Политика стала, није изашла.После 5. октобра демократска власт је предала Политику на тацни, изабраном концерну из Немачке.Данас је лист Политика, у власништву фирме Политика новине и магазини, а та фирма је у власништву Бобана Рајића и његове фирме Медија 026. Рајић је купио и зграду Политике.Лист Политика је данас гори него у време Слободана Милошевића. Власник, близак СНС-у, кроји уређивачку политику. Насловне стране су брука за новинарство. Новинари Политике, ако их тако можемо звати, ћуте.Отуд ово подсећање на штрајк. Отказе смо и тада могли да добијемо. Истина је, газда…
-
Momčilo Cebalović, novinar: Momine priče – slike rodnog kraja
На углу Призренске и Балканске, код такси станице, прекопута хотела „Балкан“, на путу ка Чубури и Каленићевој пијаци, застајем да се одморим. Седох на клупу на платоу који гледа ка пијаци Зелени венац, погледах у прошлост и вратих неке слике старе готово шездесет година. Нису чак ни пожутеле, сасвим су јасне и добро очуване. Видети опширније о в д е
-
Dr Momčilo Cebalović, novinar: Dobre škole pohađao. Nisu one dopisne, već stvarne na kojima se postaje čovek
Četrnaesta gimnazija – moja gimnazija! Fakultet političkih nauka – moj fakultet. Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu, gde sam odbranio doktorat – moj fakultet. Ponosan. Dobre škole pohađao. Nisu one dopisne, već stvarne na kojima se postaje čovek.
-
Momčilo Cebalović, novinar: Izgleda da se škola nastavlja, da prosvetni radnici ne žele da poštuju odluke Vlade i ministarstva prosvete!
Izgleda da se škola nastavlja, da prosvetni radnici ne žele da poštuju odluke Vlade i ministarstva prosvete. Žele da regularno završe polugodište. Još da zaključe ocene, zaslužila su deca. Šta će sad da rade nadležni?
-
Momčilo Cebalović, novinar i književnik: Momine priče – „Praznici koje sam voleo…“
Сутра је 29. новембар. То је некада у земљи у којој сам рођен био Дан Републике. Нестала земља, нестао празник. Али, сећам га се. Од празника које сам волео, имали смо и 1. мај и Нову годину. Ти празници су преживели, али су далеко од оних мојих. Нема те радости које је некада било. Не зато што сам старији, већ зато што данас не доносе емоције које смо тада имали. Како је некада било када смо се спремали за празнике који су доносили радост, окупљали породице, када су нам ђубретари долазили на врата да нам честитају Нову годину, када су трубачи обилазили наше улице, када се на улицама играло и…
-
Momčilo Cebalović: „Momine priče“, Knin, 1981. godina – „Dolaze teški dani…“
Книн, 1981. година, одслужење војног рока, у време када се на Косову свашта дешава. Ја, десетар, командир одељења, добијам у јулској класи војника из Витине, Албанац. Данима одбија да било шта ради. Никога не слуша, не носи опрему, не постројава се. Добијам наређење да бринем о њему, да својом главом гарантујем за њега. Долазе тешки дани. Пред њим и преда мном је избор – живот или смрт. Ова драматична, истинита, прича је на https://momocebalovic.blogspot.com/ % МОМЧИЛО ЦЕБАЛОВИЋ: ХОЋУ КУЋИ – Ти ми одговараш за њега. Има да пазиш шта ради, где иде, 24 сата дневно. Он је твоја брига. Је л’ јасно? – Али, друже капетане… – Нема шта али! То је наређење…
-
Momčilo Cebalović, novinar: „Mora da je kasno ustala – nije stigla da se sredi kod kuće!
Ваља се средити. Рано јутро, око седам сати. Ваља стићи на посао или којекуд, нашминкан, сређен. Мора да је касно устала па није стигла да се среди код куће. Или, није смела да се тамо шминка? Овај паркић близу аутобуске станице, добро дође. Ето, у мом крају нови салон, на отвореном, ради само рано зором. И тако прекјуче, јуче, јутрос… Откуд ја зором тамо? Шетам керу, баш туда, у то време. Случајни сусрети.
-
Momčilo Cebalović, novinar – urednik: Kada su u Beogradu bile duge i jake zime
Млекаџија раном зором гура трицикл, с металним гајбама у којима су стаклене флаше са млеком. Из гајби вади по неколико флаша и односи их испред врата својих суграђана, узимајући празне флаше које су они оставили испред врата. Продавци леда на трициклима гурају велике комаде, па их одламају купцима, да свако добије комад колики хоће. Сељанке из околине Београда иду по граду, носећи на раменима по канту или корпу са сиром и кајмаком, окачене на обрамицу или кобилку. Продавци дрва у платненим џаковима разносе ситно исцепана дрва. Углавном су знали код кога носе тај џак. Код нас у згради је био инжењер Љубисављевић, старији господин, који је живео сам једно време.…
-
Momčilo Cebalović: „Momine priče“
AKTUELNO: Vreme, ljudi, događaji. Autor čuveni, supertalentovani novinar Momčilo Cebalović. Videti ovde „Momine priče“
-
Momčilo Cebalović: Momine priče – „Pismo“
Стигло ми је писмо из Никшића. Да није стигло, не би било ни ове приче о ђедовима. Нисам их упознао. Ни ђеда са очеве, ни са мајчине стране. Блажа, очевог оца, упознао сам кроз приче, а о мајчином оцу Јанку није се ни причало кад сам одлазио код бабе у Пошћење, код Шавника. Тако ђедови нису постали јунаци мог детињства. Кад унук одрасте без деде, као ја, свестан је одсуства те чудесне емоције између претка и потомка. А видим је око себе кад деде возе унучад у колицима, кад их шетају, кад се играју и смеју. Ја, који нисам био ђедов унук, тек почињем да градим ту тајну везу између мојих…
-
Momčilo Cebalović: Momine priče – „Mrak usred belog dana“
Леп, сунчан дан, створен за шетњу са псом. Да будем искрен, Макс, тако се зове мој длакави пријатељ, најчешће мене изводи да протегнем ноге. Обично нам за то треба око сат. Он би још, али не знам како бих се ја вратио. Овако је довољно, три пута по сат, „убијем“ оних 10.000 корака. Лепо расположени и релаксирани, нас двојица улазимо у зграду, позивамо лифт стар 54 године, за који станари неће ни динар да издвоје, али би да се возе. Истина, не траже луксузни, супербрзи, скромни су, па су задовољни само ако стигну где су кренули кад уђу у њега. Лифт стиже и Макс одмах улази, не зна за бонтон,…
-
Momčilo Cebalović: Momine priče
MOMINE PRIČE https://momocebalovic.blogspot.com/2024/09/2.html… Ако не буде у Дневнику, није се ни догодило – март 22, 2024. Редакција Вести Београдског програма радила је у оквиру деска. Имала је задатак да обезбеди сваког дана све важне вести о функционисању и животу Београда. Те вести смо емитовали у два или три блока у току емисије. У блоку је било неколико живих вести, читао их је онај ко је тог дана био уредник у редакцији, па неколико филмских вести, па опет блок живих. Колико је било тих блокова у блоку, зависило је од тога колико имамо вести и колико нам је времена дао уредник емисије. То је било неко правило, али је било изузетака.…
-
Momčilo Cebalović, dugogodišnji novinar lista „Politika“: Srbija se trese, sve se trese… Kakva prodaja patriotizma!
Srbija se trese, sve se trese. Naši strelci pucaju za zlato. Kakvi naslovi. Kakav patos. Kakva prodaja patriotizma, kakvo loženje. A u tim medijima ni reč da se Srbija bori za vazduh, vodu, zemlju.
- DANILO KOCIĆ, DOGAĐAJI DANA, IZDVOJENE VESTI, JUG SRBIJE, LJUDI I DOGAĐAJI, NAJNOVIJE VESTI, NASLOVNA
Momčilo Cebalović, novinar i pisac – Momine priče: „Ne okreći se, sine!“
Беше 1956. година. Тада је први пут приказан филм „Не окрећи се, сине“, по роману Арсена Диклића. На крају филма, отац, сакривен иза неког заклона, шаље сина у шуму да побегне, док он остаје, жртвује се, пуца да заустави непријатеље. Док пуца, виче „ Трчи и не окрећи се, сине“. Те године рођен сам и ја. У годинама које следе, не знам колико пута сам гледао тај филм. Водили су нас у биоскоп са школом, суботом нам пуштали филмове у сали за музичко, вртео се на оном једном ТВ програму. И увек сам на крају филма, кад се за сва времена растају отац и син, плакао. Никад нисам волео растанке,…
-
Momčilo Cebalović, novinar: Tužna slika „Politike“
Zgrada nekada bila poznata kao zgrada Politike. Onda Politiku zadužili kod Komercijalne banke. Bilo je dosta dugova, ali se samo ta banka naplatila, pa je Politika ostala bez zgrade. Postala podstanar. A onda i tu banku prodaše. Zgrada u vlasništvu stranaca. A oni se baš i ne trude da sačuvaju zgradu, u nju niko od onih sa vrha banke nikada nije ni ušao. Prodaja se nastavlja. Prodaše i Politiku. Novi vlasnik Politike baš i ne brine u kakvim uslovima će raditi njegovi novinari. Kažu da sada rade od kuće, jer nemaju gde. Ne brine stranac, ne brine privatnik. Tužna slika Politike.
-
Ogledalo vremena: Momčilo Cebalović, dugogodišnji novinar lista Politika – Jadna je zemlja…
Jadna je zemlja u kojoj učitelji,nastavnici, profesori…traže od svoje vlasti- zaštitite nas, tuku nas, prebijaju. Da to traže na ulici. A oni samo hoće da uče tu decu, da budu Ljudi.Državo, treba li ti prosveta? Ako ne treba, ukidajte, pa neka svi kupuju diplome gde ste ih vi kupovali. Videli od vas da im škole ne trebaju, da se diplome mogu kupiti!!!
-
Momčilo Cebalović, novinar „: Legenda lista „Politika“ Kosta Konstantinović
Углед и поштовање новинара специјалиста.Некада се углед новине градио на угледним новинарима. А новинари су свој углед градили на знању које се видело из онога што пишу и потписују. Сваки дан, кад нешто објаве, имали су бреме одговорности према листу у коме раде, према свом имену и презимену, према ономе или онима о којима пишу и у складу са тим, према професији којој служе. Не само да су требали да знају шта је новинарство и да поштују професионалне узусе, већ су морали и да владају материјом о којој пишу. Зато су некада у новинама, па и на ТВ Београд, касније РТС, постојали новинари, којима су читаоци и гледаоци веровали.Било је…
-
Momčilo Cebalović, novinar i urednik: Moji učitelji
УЧИТЕЉИ. – Кад стигнеш у неке године, као ја, кад поодмакнеш на животном путу, треба стати и осврнути се, погледати шта је за тобом остало. С времена на време. Тек да се сетиш лепих дана и добрих људи који су, кад је требало, били уз тебе, саветовали те, подржавали и храбрили. Кад је било потребно, и придржали те. Или те зауставили да не погрешиш, не посрнеш и не паднеш. Који су знали кад треба да ти кажу да седнеш, станеш, да охладиш главу. Који су те подржавали да то што си намерио да урадиш, спроведеш у дело, али не тада, већ кад је време и не како си хтео, већ…
Možda će ti se svideti i
Leskovac: Novogodišnja bajka uz Leontinu i animatore
Javna rasprava o Nacrtu plana razvoja kulture grada Leskovca za period 2026-2030. godine od 23. aprila do 12. maja
Dr Ana Stjelja: Moj članak o jednoj izuzetnoj Srpkinji – prvoj srpskoj skulptorki Vukosavi Vuki Velimirović
vreme, ljudi, događaji
