Драга госпођо Пешић, Желим од свег срца да Вам захвалим на предивном поклону. Ваша слика је унела посебну топлину и уметнички дух у мој простор. Имати оригинално уметничко дело, и то са... Read more »
Малишани често маштају о томе да закораче у бајку и упознају принца и принцезу. Мени се та жеља, сасвим неочекивано, испунила када ми је било само пет година. Док сам са мајком... Read more »
Изнад прага, ка сопственом гласу. Дан уписа на факултет у Нишу освануо је тежак од очекивања. У нашој породици, тај датум је месецима унапред био обележен као прекретница. Пред зграду факултета стигли... Read more »
Желим! „Желим да сам Александар Дима на стероидима, наоружан пером уместо мача, спреман да посечем сваку белу страницу која ми се нађе на путу! Моја жеља је да пустим ове узбуркане мисли... Read more »
ВЛАСОТИНЦЕ. – Свима вама који не видите степенице. Пре него што скренете поглед, застаните. Ово није прича о сажаљењу – за то немам времена, јер моји точкови морају да се окрећу. Ово... Read more »
ВЛАСОТИНЦЕ. – Да ли ће мастер филолог српске и компаративне књижевност у овом друштву остати само инвалид у колицима са несигурном будућношћу? Питање није реторичко. Оно боли. Можеш завршити факултет, положити све... Read more »
Ђаво као онај који раздваја. Сваке године, током освештавања дома и породичне славе, од оца Николе увек чујем неку занимљиву причу. То су оне приче које не заврше са „амин“, већ наставе... Read more »
Ове године бирам да будем богат духом, а не само имањем. Бирам здравље у мислима, јер без њега нема здравља у телу. Бирам љубав као штит од мржње и захвалност као лек... Read more »
Ове године бирам да будем богат духом, а не само имањем. Бирам здравље у мислима, јер без њега нема здравља у телу. Бирам љубав као штит од мржње и захвалност као лек... Read more »
Кад је кабаре оживео у нашем дому. Понекад се најлепше представе одиграју тамо где их најмање очекујемо у сопственој дневној соби. Те вечери смо отишли у позориште, а вратили се у време... Read more »
Након представе са нашом најлепшом глумицом, дамом Тањом Бошковић! ❤️❤️❤️ Ovako je na svom FB profilu napisao Aleksandar Vidosavljević, izuzetno talentovani pisac iz Vlasotinca. Vlasotince: Tanja Bošković i Rade Marjanović oduševili publiku,... Read more »
Срећа не значи да ће нешто нестати.
Срећа значи да сте живи.
Па хајде…
Још једном удахните дубоко.
Издахните све страхове, све старе слике, све што сте чували у себи.
Отворите очи.
Ја сам ту.
Ваш син.
Ми смо заједно.
Дишемо... Read more »
Заустављени воз (осврт на новелу Александра Тишме , филма „Живот је леп“ Боре Драшковића, и данашњицом). Постоје тренуци када живот застaне као воз у магли без станице, без правца, без гласа који... Read more »
Нико од нас није сигуран од промена које живот носи. Један тренутак може бити довољан да све оно што смо знали нестане. Пад, болест, несрећа, једна секунда у којој се линија између... Read more »
Чини ми се да би поједини учесници на друштвеним мрежама некако сваког политизовали. Па чак и мене који немам појима ко је ко. Неки су то већ и покушали, објављујући и моје... Read more »
Сан младог Цара Сањао сам да сам Цар. Седео сам на престолу, сви су ми се клањали, даривали ме златом и новцем, славили ме као највећег на свету. Волео сам хвалоспеве о... Read more »
Живот ми је дао бројна ограничења – у кретању, непосредном информисању, у пословима које бих могао обављати. Међутим, не прихватам те окове. Борим се читањем, маштом и ретким изласцима на места која... Read more »
Желим да се захвалим Владимиру Коцићу који је једини чуо моју молбу, директору библиотеке Срби Такићу и свим упошљеницима библиотеке који ми помажу у раду. Након откривене врло важне државне тајне наше... Read more »
АЛЕКСАНДАР ВИДОСАВЉЕВИЋ: СТВАРАЛАЦ Некада, у свету у ком су сва правила већ била исписана пре рођења, живео је дечак по имену Алек. Није знао ко је, али је одувек осећао да нешто... Read more »